Слободан Билић (Дервента, 27. јануар 1951) адвокат је и српски политичар из Републике Српске. У ВРС је имао чин капетан 1. класе.[1]

Слободан Билић
Лични подаци
Датум рођења(1951-01-27)27. јануар 1951.(73 год.)
Мјесто рођењаДервента, ФНР Југославија
ДржављанствоРепублика Српска, БиХ
НародностСрбин
Религијаправославна
Професијаадвокат
Политичка каријера
Политичка
странка
Нова социјалистичка партија
Социјалистичка партија
народни посланик
19. октобар 1998. — 16. децембар 2000.
9. фебруар 2001. — октобар 2002.
Предсједник владеМладен Иванић
ПретходникМанојло Миловановић
НасљедникМилован Станковић

Дипломирао је право, а вршио је дужност јавног тужиоца и судије Основног суда у Дервенти.[2] Био је посланик у IV сазиву Народне скупштине Републике Српске испред Социјалистичке партије.[1] У осмој влади Републике Српске био је министар одбране Републике Српске у периоду од почетка 2003. до јануара 2003. Након што је из Социјалистичке партије прешао у Нову социјалистичку партију затражена је његова оставка од стране бивше странке. Захтјев за оставку је подржала и СДС. Билић је неопозиву оставку поднио 11. јула 2002. али је и даље остао на позицији као министар у оставци.[3] Након афере "Орао" под притисцима је поднио оставку у октобру 2002.[4] Био је бранилац генерала Новака Ђукића у процесу који се против њега водио у случају "Тузланска капија".

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б „Четврти сазив”. Народна скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 10. 2019. 
  2. ^ „Imenovan Slobodan Bilić”. Глас Јавности. 9. 2. 2001. Архивирано из оригинала 26. 03. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2019. 
  3. ^ „Ostvaka ministra odbrane Republike Srpske”. Voa news. 11. 7. 2002. Приступљено 9. 10. 2019. 
  4. ^ Vrzić, Nikola (4. 11. 2002). „Orlovi kasno lete”. B92. Приступљено 9. 10. 2019.