Отворите главни мени

Манојло Миловановић

Манојло Миловановић (Ламинци Јаружани, 21. новембар 1943Бања Лука, 9. октобар 2019[1]) био је генерал-пуковник Војске Републике Српске. Током рата у Босни и Херцеговини био је начелник Главног штаба Војске Републике Српске. Министар у Министарству одбране Републике Српске био је од 1998. до 1999. године. Члан је Сената Републике Српске од 2009. године.

Манојло Миловановић
Датум рођења(1943-11-21)21. новембар 1943.
Место рођењаЛаминци Јаружани, код Градишке
 Краљевина Југославија
Датум смрти9. октобар 2019.(2019-10-09) (75 год.)
Место смртиБања Лука
СлужбаЈугословенска народна армија (1961—1992)
Војска Републике Српске (1992—2000)
Чингенерал-пуковник

БиографијаУреди

Рођен је 21. новембра 1943. године у селу Ламинци, код Градишке, Краљевина Југославија (тада под окупацијом НДХ), од оца Јефте и мајке Маре. По националности је Србин.

Завршио основну школу 1958. године, Подофицирску школу, смјер оклопно — механизованих јединица 1961. године, са одличним успјехом, Војну академију Копнене војске — смјер ОМЈ 1966. године, са врлодобрим успјехом, Командно — штабну школу тактике Копнене војске 1977. године, са одличним успјехом и Командно — штабну школу оператике 1987. године, са одличним успјехом. Произведен је у чин потпоручника ОМЈ 27. септембра 1966. године, а унапријеђен у чин поручника 1969 године., капетана 1972. године, капетана прве класе 1975. године, мајора 1979. године, потпуковника 1984. године, пуковника 1989. године, генерал — мајора 26. априла 1992. године, генерал — потпуковника унапријеђен је Указом Предсједника РС поводом Видовдана-Крсне славе ВРС 1994. год. и генерал — пуковника 1998. године (Унапријеђен Указом Предсједника РС поводом Дана ВРС).

Пензионисан 22. децембра 2000. године. У ЈНА обављао је дужности командира тенка, командира тенковског вода, командира извиђачког вода, био је — вршилац дужности командира вјежбалишта за подводну обуку, затим командир 2. питомачке чете, командир вјежбалишта за подводну обуку, начелник Школе резервних официра ОМЈ, командант 1. оклопног батаљона, помоћник начелника штаба за оперативно — наставне послове 41. оклопног пука, помоћник начелника штаба за оперативно — наставне послове 212. мтбр., начелник штаба 212. мтбр., командант 212. мтбр., начелник одјељења за оперативно — наставне послове Команде 3. армије.

У ВРС обављао је дужност начелника Главног штаба ВРС. Био је министар одбране Републике Српске у сазиву Владе РС од 29. јануара 1998. до 2001. године. Члан је Сената Републике Српске од 2009. године. У ЈНА службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Београд, Титов Велес, Скопље и Сарајево, а у ВРС службовао је у Хан Пијеску. Последње мјесто службовања у ЈНА му је Сарајево, на дужности Начелник одјељења за оперативно — наставне послове.

Учествовао је у рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године, на дужности начелника штаба Главног штаба ВРС, уједно замјеник команданта Главног штаба ВРС.

Аутор је књига:“Исламски терористи у Босни и Херцеговини“, Бања Лука 2001., и „Истине и заблуде о рату у Босни и Херцеговини (1992—1995), Бања Лука 2005.

Сарађивао је са часописима и Енциклопедијом Републике Српске, као аутор и рецензент.

Генерал-пуковник Манојло Миловановић је на конференцији за штампу Војске Републике Српске, поводом долазећег Видовдана, 26. јуна 1996. године у својству начелника Генералштаба ВРС изјавио:

Пензионисани генерал Манојло Миловановић обављао је функцију директора Петровданског падобранског купа.

Био је ожењен, у браку са супругом има сина и кћерку. Преминуо је 9. октобра 2019. године у Бањој Луци.[3]

ОдликовањаУреди

БиблиографијаУреди

  • Исламски терористи у БиХ / Генерал-пуковник ВРС Манојло Миловановић, Издавач: Влада Републике Српске, Бања Лука, (2001) (на језику: српски)

Види јошУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди