Радивоје Милетић

Радивоје Милетић (Штовић, код Фоче, 6. децембар 1947)[1] бивши је официр Југословенске народне армије, генерал Војске Републике Српске и генерал Војске Југославије. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за ратне злочине у Сребреници.

радивоје милетић
Радивоје Милетић
Лични подаци
Датум рођења(1947-12-06)6. децембар 1947.(76 год.)
Место рођењаШтовић, код Фоче, ФНР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
НАТО агресија на СРЈ
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Војска Југославије
19672000.
Чингенерал-мајор
начелник одељења АРПО ВРС
начелник Управе ОНП Гл.штаба ВРС

Одликовања
Орден рада са златним венцем
Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден народне армије са сребрном звездом Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

Младост и образовање

уреди

Рођен је од оца Митра и мајке Јоке.[2] Основну школу завршио је 1963. године, средњу техничку школу 1967. године и Војну академију смер противваздушна одбрана 1971. Ожењен је и у браку са супругом Вицом и имају двоје деце и четворо унучади.

Војничка каријера

уреди

Произведен је у чин потпоручника 22. јула 1971. године. Најпре је обављао дужност командира вода у Школском центру продивваздушне одбране у Задру, затим командира ракетне батерије у истом граду, те био наставник на Катедри противваздушне одбране у Школском центру противваздушне одбране од 1977. до 1982. године. У чин поручника унапређен је 1974, да би већ 1976. ванредно унапређен у чин капетана.

Командно-штабну академију Копнене војске завршио је 1982. године. Начелник класе Војне академије у Школском центру противваздушне одбране у Задру био је од 1982. до 1985. године. У периоду од 1985. до 1986. године, био је командант Средње војне школе ПВО у Школском центру ПВО у Задру, те начелника штаба ракетног пука противваздушне одбране све до 1988. године. У истом граду обавља дужност и команданта ракетног пука противваздушне одбранеод 1988. до 1991. године.

Чин мајора стекао је 1983. године, а у чин потпуковника унапређен је 1987. године, у својој 39. години живота.

Ратну школу је завршио 1991. године. Био је и наставник на Катедри стратегије у Ратној школи у Београду од 1991. до 1992. године.

Генерал Војске Републике Српске

уреди

У чин пуковника унапређен је 1992. године. Учесник је одбрамбеног рата од 9. новембра 1991. до 14. децембра 1995. године.

У јулу месецу 1992. године се прикључује Главном штабу Војске Републике Српске у Црној Ријеци. Именован је за начелника одељења за артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране у Управи за ваздухопловство и противваздушну одбрану Главног штаба ВРС. У том својству помогао је оснивање артиљеријско-ракетног батаљона ПВО 65. Заштитног пука. Због показане склоности ка оперативном раду, убрзо је премештен у Управу за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС. У јулу месецу 1993. године постављен је за начелника Управе за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС и ту дужност је обављао све до краја 1996. године. Управа за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС се састојала из три организационе јединице: Одељење за оперативне послове, Одељење за наставне послове и Оперативног центра. Дужност оперативца у свакој команди је немерљива, а, тада пуковник, Радивоје Милетић се показао као врло способан и сналажљив оперативац. У одсуству генерала Миловановића, по овлашћењу, он је обављао послове начелника Главног штаба ВРС као најстарији официр у штабном сектору.

У чин генерал-мајора унапређен је 16. јуна 1995. године у својој 47 години живота.

Генерал Војске Југославије

уреди

Као припадник Војске Југославије учествовао је у одбрани земље за време НАТО агресије на СРЈ од 24. марта до 26. јуна 1999. године. Пензионисан је 31. јануара 2000. године[3] у својој 52 години живота. Аутор је више студија које се односе на потребе војске.

Оптужница Хашког трибунала

уреди

Оптужен је од стране Хашког трибунала[4] након чега је добровољно отпутовао у Хаг[5] и од фебруара месеца 2005. године се налази у притвору овог суда. Пред претресним већем Хашког трибунала је осуђен за злочине против човечности и осуђен на казну затвора у трајању од 19 година. Осуђен је за „предвидљиво ситуационо убијање“ након заузимања енклава Сребренице и Жепе. Сама пресуда обилује нелогичностима и контрадикторностима[6] тако да следи правна борба пред Жалбеним већем Хашког трибунала.

Генерал Радивоје Милетић носилац је следећих одликовања: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден Народне армије са сребрном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден рада са златним венцем и Сребрна плакета поводом дана РВ и ПВО.

Референце

уреди
  1. ^ Генерали Војске Републике Српске - Радивоје Милетић. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 2. 2013.  Текст „Генерали РС” игнорисан (помоћ)
  2. ^ Генерали: Радивоје Милетић.  Текст „Фронтал. РС” игнорисан (помоћ)
  3. ^ Генерал Радивоје Милетић. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 2. 2013.  Текст „Генерали РС” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Оптужница против генерала Радивоја Милетића. The Hague Justice Portal. новембар 1995. Архивирано из оригинала 30. 8. 2012. г. Приступљено 13. 2. 2013. 
  5. ^ Генерал Радивоје Милетић добровољно одлази у Хаг. портал Владе Републике Србије. 
  6. ^ Svedok: Miletić nije bio glavni.  Текст „ТВ Б92-Вести” игнорисан (помоћ)