Слободан Мишковић
Слободан Чиле Мишковић (12. децембар 1944 — 4. јул 1997) био је српски и југословенски рукометаш.
| Слободан Мишковић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Надимак | Чиле | ||
| Датум рођења | 12. децембар 1944. | ||
| Место рођења | Србија , | ||
| Датум смрти | 4. јул 1997. (52 год.) | ||
| Држављанство | СФРЈ | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1962—1975 |
РК Црвенка Слога Добој | ||
| Репрезентативна каријера | |||
 Југославија | 89 (60) | ||
Биографија
уредиРођен је 12. децембра 1944. године. Рукометну каријеру је почео у дресу РК Црвенке. Дебитовао је за Црвенку на првенственој утакмици Српске лиге група „Север“ у Црвенки 2. септембра 1962. године против екипе РК Бечеј из Бечеја, а постигао је три гола.[1]
Године 1965. са својим саиграчима после републичких квалификација одржаних у Црвенки и међурепубличких квалификација у Ријеци, уводи рукометни клуб Црвенку у Прву Савезну рукометну лигу Југославије. Био је део екипе Црвенке која је 1967. године у Кумровцу у финалу Купа Југославије против бјеловарског Партизана, победом резултатом 16:14, освојила Куп Југославије. Са екипом Црвенке је освојио првенство Југославије 1969. године.
За репрезентацију Југославије одиграо је 89. утакмица и постигао 60. голова. Круну играчке каријере доживео је на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, где је освојио златну медаљу.[2] Са репрезентацијом је још освојио две бронзане медаље на Светским првенствима и то 1970. у Француској и 1974. у Источној Немачкој.
Као тренер и селектор омладинске репрезентације на светском првенству 1985. године у Италији, окитио се бронзаном медаљом. Играчку каријеру у дресу РК Црвенка, завршио је 1975. године, а играчку и тренерску каријеру наставио је у Слоги из Добоја. Године 1977. напушта Добој и одлази у Цеље где је био тренер РК Аеро Цеље све до 1983. године.
После пуних осам година вратио се у Црвенку, где је са успехом предводио први тим две такмичарске сезоне и оставио „добре темеље“ следећим тренерима који су радили у овом клубу. Од 1985. године постао је тренер Пролетера из Зрењанина, задржао се пуних пет сезона све до 1990. године и за то време са екипом освојио шампионску титулу у сезони 1989/90.
Преминуо је 4. јула 1997. године.[3] Након неколико година је почео да се организује традиционални меморијални турнир у његову част.[4] Спортска хала у Црвенки носи име овог познатог рукометаша.[5]
Успеси
уреди- Југославија
- медаље
- злато Олимпијске игре 1972. Минхен.
- бронза 1970. Француска.
- бронза 1974. Источна Немачка.
- Црвенка
- Првенство СФР Југославије : 1968/69.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Bilten - 20. Memorijal Slobodan Cile Miskovic „NAŠ ČILE“ стр. 3/4” (PDF). rsv.co.rs. 9. 10. 2020. Приступљено 9. 10. 2020.
- ^ „Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu”. strategija.org. 9. 10. 2020. Приступљено 9. 10. 2020.
- ^ „PUT DO ZVEZDA ČILETA MIŠKOVIĆA - Aleksandra Hajdin, str. 89”. kupindoslike.com. 9. 10. 2018. Приступљено 9. 10. 2020.
- ^ „Rukometaši Proletera osvojili Memorijalni turnir „Čile Mišković“”. ilovezrenjanin.com. 17. 9. 2018. Приступљено 9. 10. 2020.
- ^ „CRVENKA – Memorijalni turnir “Slobodan Mišković Čile””. nasemesto.rs. 22. 9. 2020. Приступљено 9. 10. 2020.
Спољашње везе
уреди- Слободан Мишковић на веб-сајту Olympedia.org
- Слободан Мишковић на веб-сајту Међународног олимпијског комитета
