Слуга Милутин
Слуга Милутин је народна епска пјесма. Припада пјесмама покосовског циклуса због тога што је настала послије Косовског боја. Пјесма се бави злом судбином и смрћу српских јунака који су учествовали у боју на Косову.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Battle_of_Kosovo%2C_Adam_Stefanovi%C4%87%2C_1870.jpg/220px-Battle_of_Kosovo%2C_Adam_Stefanovi%C4%87%2C_1870.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Facial_Chronicle_-_b.10%2C_p.299_-_Battle_of_Kosovo_%281389%29.png/150px-Facial_Chronicle_-_b.10%2C_p.299_-_Battle_of_Kosovo_%281389%29.png)
Структура
уредиНа почетку пјесме представљени су црни гавранови који долијећу на кулу кнегиње Милице. Они говоре о смрти српских јунака. Након доласка гаврана у кулу долази слуга Милутин.
„Скин’ ме, госпо, са коња витеза, Умиј мене студеном водицом, И залиј ме црвенијем вином; Тешке су ме ране освојиле.”
Он носи десну у лијевој руци и јаше на крвљу покапаном коњу. Овим призором је исказана страшна слика Косовског боја. На Миличина питања о српским јунацима и боју, он одговара о херојству српских јунака, посебно Милоша Обилића који је убио султана Мурата. Такође говори о страшним жртвама и губицима. У овој пјесми је доста коришћена стилска фигура градација приликом исказивања јунаштва српских војника. На крају пјесме градација завршава преокретом са стиховима који описују издају Вука Бранковића.
Литература
уреди- Ђурађ Бањац: Антологија народних песама, ЈРЈ, Београд, 2009.
Види још
уреди