Софија Стефановић

Софија Стефановић је српски археолог, физички антрополог и редовни професор на Филозофском факултету у Београду.

Софија Стефановић
Лични подаци
Датум рођења(1972-00-00)1972.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Научни рад
Пољебиоархеологија, физичка антропологија
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета у Београду

Каријера уреди

Стефановић је након основних студија археологије 1995. године уписала магистарске студије антропологије исто на Филозофском факултету у Београду. Током магистарских студија изабрана за асистента-приправника у области физичке антропологије. Након што је одбранила своју магистарску дисертацију (Археолошки истражене и антрополошки обрађене некрополе на тлу Србије) је изабрана за асистента на факултету. Докторат (Скелетни маркери окупационог стреса у касној праисторији (2000 – 1500 пре н.е.)) је одбранила 2006. године. Наредне године је изабрана за доцента, 2012. године за ванредног професора и 2016. године за редовног професора. На факултету предаје низ пред из области биоархеологије на основним, мастер и докторским студијама.[1]

Стефановић на факултету такође ради и у Лабораторији за биоархеолошка истраживања. Руководилац је ERC BIRTH пројекта на BioSense институту у Новом Саду који финансира Европски истраживачки савет.[2] Пројекат се бави проучавањем неолитске револуције. Тим археолога и биоархеолога ће пет година истраживати утицај културе и исхране на пораст броја порођаја у време мезолита и неолита - од 10000. до 5000. године пре нове ере. Осим проф. др Софије Стефановић у тиму су и проф. др Весна Димитријевић, археозоолог, и доц. др Марко Порчић, археолог, др Марија Радовић, научни сарадник, дентални антрополог, докторанди Ивана Живаљевић, Јелена Јовановић, Тамара Благојевић, као и др Драгана Филиповић, археоботаничар са Балканолошког института.[3]

Осим научног рада, Стефановић се бави и популаризацијом науке. Организовала је изложбе Шта нам говоре древне кости за Ноћ музеја у Београду 2011. године и Један дан у животу праисторијског човека за Фестивал науке у Београду 2012 године. Гостовала је у РТС-у у емисији Конктекст21 два пута и писала текстове за Планета 56 и дневне новине Блиц и 24 часа.[4]

Селектована библиографија уреди

Монографије уреди

  • Stefanović, S. 2012. Syphilis controversy : treponemal infection in European prehistory (in Serbian). Belgrade: Faculty of Philosophy.
  • Stefanović, S. 2008. Labour, gender and status in the Bronze Age: skeletal evidence of physical activities from the Mokrin necropolis (in Serbian). Belgrade: Faculty of Philosophy.

Радови у часописима уреди

  • Dimitrijević, V., Živaljević, I., Stefanović, S. 2016. Becoming sedentary? The seasonality of food resource exploitation in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges. Documenta praehistorica XLIII: 103-122.
  • Porčić, M., Blagojević, T. and Stefanović, S., 2016. Demography of the early Neolithic population in central Balkans: population dynamics reconstruction using summed radiocarbon probability distributions. PloS One, 11(8): e0160832.
  • Стефановић, С., Порчић, М. 2015. Старчевачки гробови на Јаричишту-антрополошка анализа. Архаика 3: 67-88.
  • Јовановић, J. де Бекделиевр, K. Гуд, Г. ле Руа, М., Ершер, Е., Стефановић, С. 2015. Исхрана и здравствени статус деце у мезолиту и неолиту Ђердапа. Архаика 3: 43-65.
  • Radović, M., Stefanović, S., Edinborough, K., 2015. Cranial Age Assessment and Cranial Pathology from the Mesolithic-Neolithic Inhabitants of the Danube Gorges, Serbia. Journal of Open Archaeology Data. 4, p.e5.
  • Dimitrijević, V., Živaljević, I., Stefanović, S. 2016. Becoming sedentary? The seasonality of food resource exploitation in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges. Documenta praehistorica XLIII: 103-122.
  • Porčić, M., Blagojević, T. and Stefanović, S., 2016. Demography of the early Neolithic population in central Balkans: population dynamics reconstruction using summed radiocarbon probability distributions. PloS One, 11(8): e0160832.
  • Стефановић, С., Порчић, М. 2015. Старчевачки гробови на Јаричишту-антрополошка анализа. Архаика 3: 67-88.
  • Јовановић, J. де Бекделиевр, K. Гуд, Г. ле Руа, М., Ершер, Е., Стефановић, С. 2015. Исхрана и здравствени статус деце у мезолиту и неолиту Ђердапа. Архаика 3: 43-65.
  • Radović, M., Stefanović, S., Edinborough, K., 2015. Cranial Age Assessment and Cranial Pathology from the Mesolithic-Neolithic Inhabitants of the Danube Gorges, Serbia. Journal of Open Archaeology Data. 4, p.e5.
  • Borić, D., French, C.A.I., Stefanović, S., Dimitrijević, V., Cristiani, E., Gurova, M., Antonović, D., Allué, E.A., and Filipović, D. 2014. The Mesolithic life and death at Vlasac (Serbia). Journal of Field Archaeology 39.1: 4-31.
  • Villotte, S., Stefanović, S., Knüsel, C.J. 2014. External auditory exostoses and aquatic activities during the Mesolithic and the Neolithic in Europe: results from a large prehistoric sample. Anthropologie (Brno) 52, 1: 73-89.
  • Stefanović, S., Porčić, M. 2013. Between-group Differences in the Patterning of Musculo-skeletal Stress Markers: Avoiding Confounding Factors by Focusing on Qualitative Aspects of Physical Activity. International Journal of Osteoarchaeology 23: 94-105.
  • Radović, M.,, Stefanović, S. 2013. The bioarchaeology of the Neolithic transition: evidence of dental pathologies at Lepenski Vir (Serbia) Documenta Praehistorica XL: 75-83.
  • Nehlich, О. Borić, D., Stefanović, S., Richards, M. 2010. Sulphur isotope evidence for freshwater fish consumption: a case study from the Danube Gorges, SE Europe. Journal of Archaeological Science 37: 1131-1139.
  • Porčić, M., Stefanović, S. 2009. Physical activity and social status in Early Bronze Age society: The Mokrin necropolis. Journal of Anthropological Archaeology 28: 259-273.
  • Borić, D., Raičević, J. Stefanović,S. 2009. Mesolithic cremations as elements of secondary mortuary rites at Vlasac (Serbia). Documenta Praehistorica XXXVI: 247-282.
  • Stefanović, S. 2006. The Domestication of human birth. Documenta Praehistorica XXXIII: 574-581.
  • Borić, D., Stefanović, S. 2004. Birth and death: infant burials from Vlasac and Lepenski Vir. Antiquity 78:582-601.

Референце уреди

  1. ^ „Др Софија Стефановић”. Приступљено 29. 9. 2017. 
  2. ^ „Запослени: Др Софија Стефановић”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2017. 
  3. ^ Жерајић, Слободанка (21. 12. 2014). „Српски научници покушавају да одгонетну једну од тајни човечанства”. Блиц. Приступљено 29. 9. 2017. 
  4. ^ „Софија Стефановић CV” (PDF). Приступљено 29. 9. 2017. [мртва веза]

Спољашње везе уреди