Списак генерала Војске Књажевине и Краљевине Црне Горе

У Црној Гори чин бригадира (генерала) црногорске војске формало и институционално је уведен реформама 1880-1881. Законом о устројству војске за Књажевину Црну Гору 1910. је уведен други ниво, чин дивизијар као највиши чин у црногорској војсци.

Први генерали црногорске војске постављени су одмах након увођења чина, а последњи су именовани 1921. године у емиграцији. У том периоду именовани су 55 генерала, укључујући три принца династије Петровић-Његош и три почасна генерала. У црногорском друштву које је било врло специфично, поред војних функција, војна елита често је вршила и највише цивилне службе

После увођења устава према закону о раду скупштине било је предвиђено да књаз Никола из реда бригадира бира пет бригадира као вирилне посланике. Тако су поједини бригадири по одлуци књаза постајали чланови црногорског парламента.

Списак

Напомена: непотпун списак.

• Јоко Аџић
• Јово Бећир (1870—1942), примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Машан Божовић (1858—1920), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Блажо Бошковић (1860—1912)
• Иван Булатовић
• Радомир Вешовић (1871—1938), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
• Миро Влаховић
• Лакић Војводић, дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
• Марко Вучераковић
• Мијајло Вучинић (1834—1910), дивизијар.
• Милутин Вучинић (1869—1922), дивизијар
• Павле Вујисић
• Тодор Вуковић
• Ђуза Вукотић
• Јанко Вукотић (1866—1927), дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
• Милутин Вукотић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Данило Гатало, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Анто Гвозденовић (1853—1935)
• Лука Гојнић, дивизијар, примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
• Ђуза Ђурашковић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Мило Ђурашковић
• Иво Ђуровић
• Машо Ђуровић
• Васо Ивановић
• Настадин Ивановић
• Јоко Јовановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Стево Јовићевић (1871—1914), бригадир
• Ђуро Јововић
• Нико Кусовац
• Велиша Лазовић
• Петар Ломпар, бригадир.
• Јово Мартиновић
• Јоко Мартиновић
• Митар Мартиновић (1870—1954), дивизијар. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину дивизијског генерала.
• Петар Мартиновић (1881—1940), бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника, касније постао генерал Војске Краљевине СХС.
• Мило Матановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Драгиша Меденица
• Милош Меденица, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Милутин Николић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Нико Пејановић, бригадир. Примљен у Војску Краљевине СХС у чину пуковника.
• Ђуро Петровић Његош, дивизијар. војвода
• Јован Поповић-Липовац
• Крсто Поповић
• Марко Поповић
• Андрија Раичевић
• Лазар Сочица
• Авро Цемовић
• Ђуро Шоћ

три принца династије Петровић-Његош:

• Данило, дивизијар.
• Мирко, бригадир.
• Петар, бригадир.

У црногорској војсци титулу почасног генерала црногорске војске добило је неколико високих официра страних оружаних снага:

• Александар Константиновић, стари гардијски пуковник српске војске и командант Гарде краља Александра Обреновића. Александар Константиновић био је отац Наталије, супруге принца Мирка Петровића.
• инжењеријски пуковник Боривоје Нешић, некадашњи начелник Географског одјељења Генералштаба српске војске, који је у току Првог свјетског рата био начелник Артиљеријско-инжињеријско-техничког одјељења Врховне комаде црногорске војске у периоду од августа 1914. до краја 1915. године
• канадски пуковник и хирург Федерик Бурнам, који је у току Првог свјетског рата са супругом радио на организовању болничке службе на територији Црне Горе. Касније је унапријеђен у генерала британске војске

Са титулама сердара и војвода

Међу генералима, сердарску титулу носили су 4 генерала: Јанко Вукотић, Нико Кусовац, Миро Влаховић, а крајем 1915. године та титула је додијељена Машану Божовић.

Титулу војводе носили су: Ђуро Петровић, Мијајло Вучинић, Лакић Војводић, Марко Поповић и Васо Ивановић. Према неким подацима титулом војводе краљ Никола је током емиграције наградио и Ивана Булатовића.

Галерија

• 
  Боривоје Нешић, као инжењерски пуковник, члан војне мисије у Црној Гори
• 
  Јово Бећир (лево) и Петар Ломпар (у средини) потписују капитулацију црногорске војске 1916.

Спољашње везе

• Срђа Мартиновић: ГЕНЕРАЛИ ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ (1881−1921)
• Глас Црногорца, број 53 од 16. новембра 1913. године, стр. 1 (лица произведена у чин бригадира)
• Срђа Мартиновић: ГЕНЕРАЛИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВОЈСЦИ (1919−1941)