Списак жртава Другог светског рата у општини Смедеревска Паланка

Током Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, на територији општине Смедеревска Паланка је страдало укупно 1.288 људи. Погинулих припадника Народноослободилачке војске Југославије и убијених партизанских симпатизера било је 703, погинулих припадника Југословенске војске у отаџбине и њихових симпатизера било је 395, у квинслишким јединицама (СДС и СДК) страдало је 33, а као жртве фашистичког терора страдало је 156. људи.

Жртве

• Ма­рин­ко­вић Или­је Мла­ден, рођ. 1886, угле­дан се­љак, за­ме­ник ко­ман­дан­та се­ла у ор­га­ни­за­ци­ји ЈВуО. Хап­шен је од Не­ма­ца и љо­ти­ће­ва­ца, а 1944. био на Ба­њи­ци. Стре­љан од ко­му­ни­ста у но­ћи 6/7. ок­то­бра 1944. у се­лу, а ку­ћа му је опљач­ка­на. Син је­ди­нац му је је­се­ни 1944. мо­би­ли­сан од ко­му­ни­ста и упу­ћен на фронт у Хр­ват­ској, где је по­ги­нуо.(Азања)

• Ра­до­ва­но­вић Ми­ла­на Ми­ле­та, рођ. 1902, пар­ти­зан­ски пр­во­бо­рац, де­зер­ти­рао из је­ди­ни­це пред бор­бу са Нем­ци­ма. Ухва­ћен и уби­јен од бив­ших са­бо­ра­ца – пар­ти­за­на 18. сеп­тем­бра 1941, на се­о­ској рас­кр­сни­ци. Пр­ва је жр­тва ко­му­ни­стич­ког те­ро­ра у око­ли­ни Па­лан­ке. (Голобок)

• Пе­тро­вић Вла­ди­ми­ра Дра­го­љуб-Ми­ка, рођ. 1922, чет­нич­ки са­рад­ник и ку­рир, за­ро­бљен и уби­јен од пар­ти­за­на 7. ју­ла 1944. на Брд­ња­ку.(Селевац)

• Ми­ло­ва­но­вић Ми­ли­во­ја Љу­бо­мир, рођ. 1891, мо­би­ли­сан од чет­ни­ка да пре­ве­зе њи­хо­вог вој­ни­ка Ра­до­ва­на Ста­но­је­ви­ћа у Лан­дол. Код Коњ­ске су их пре­сре­ли пар­ти­за­ни, али су они по­че­ли да бе­же. Обо­ји­ца су ухва­ће­ни и по­би­је­ни у ата­ру Дру­гов­ца, 9. ма­ја 1944. (Селевац)

• Бран­ко­вић Драгољуба Ми­ло­рад, рођ. 1921, пред­рат­ни гол­ман фуд­бал­ског клу­ба у Ве­ли­ком Ораш­ју. Из­дао пар­ти­за­не Нем­ци­ма, ко­ји су оп­ко­ли­ли ње­го­ву ку­ћу и уби­ли јед­ног ко­му­ни­сту, 1941. го­ди­не. Пред осло­бо­ђе­ње, 1. ок­то­бра 1944, на пре­ва­ру од пар­ти­зан­ске трој­ке од­ве­ден од ку­ће и уби­јен мет­ком у по­ти­љак.(Мала Плана)

• Сте­па­но­вић Бо­жи­да­ра Жи­ван­ка–Жи­ван­че, рођ. 1906, из­ве­де­на на стре­ља­ње од ко­му­ни­ста 23. ју­ла 1943, јер је јед­ном при­ли­ком се­о­ским вла­сти­ма при­ја­ви­ла бо­ра­вак пар­ти­за­на у се­лу, али је са­мо ра­ње­на. Уве­че, пар­ти­за­ни су је на­шли са­кри­ве­ну и уби­ли муч­ки. На те­лу је из­бро­ја­но 60 убо­да но­жем. По­кућ­ство јој је опљач­ка­но и оте­ра­но за По­ду­на­вље.(Кусадак)

• Ла­за­ре­вић Ми­ла­на Све­ти­слав–Меч­ка, рођ. 1901, то­ком ра­та јед­но вре­ме пред­сед­ник се­о­ске оп­шти­не. Уби­јен од ко­му­ни­ста 1944. или 1945. у се­лу.(Кусадак)

• Је­лић Или­је Бо­жи­дар-Бо­жа, рођ. 1922, ни­је же­лео да се ода­зо­ве ко­му­ни­стич­кој мо­би­ли­за­ци­ји, па се од­мет­нуо и крио. По­ги­нуо 14. мар­та 1945. у бун­ке­ру на Ка­ра­у­ли, од бом­би ко­ју су ба­ци­ли при­пад­ни­ци КНОЈ-а.(Баничина)

• Ву­чи­ће­вић Алек­сан­дра Ра­до­сав, рођ. 1923, аба­џи­ја, шио ам­бле­ме чет­ни­ци­ма за уни­фор­ме. Уче­ство­вао у од­бра­ни Аран­ђе­лов­ца од ко­му­ни­ста 20. сеп­тем­бра 1944, као при­пад­ник Гор­ске кра­ље­ве гар­де ЈВуО. Из­ву­као се из гра­да и по­бе­гао у се­ло Ба­ње, где је за­ро­бљен од ко­му­ни­ста, ве­зан жи­цом и цео дан са­слу­ша­ван. Уби­јен хи­цем у гла­ву од пар­ти­за­на 1. кра­ји­шке бри­га­де без су­да 22. сеп­тем­бра 1944. Прет­ход­но су му ски­ну­ли сат с ру­ке и но­ве опан­ке с но­гу.(Придворице)