Спортисти Аустрије учествовали су на свим Летњим и Зимским олимпијским играма од првих 1896. у Атини до последњих, одржаних 2014. у Сочију , Аустрија је пропустила само једне и то Летње олимпијске игре 1920. јер јој је било забрањено учепће због њене улоге у Првом светском рату .
AUT
AUT
Аустријски спортисти су на летњим играма освојили укупно 86 медаља од којих су 33 биле златне, 35 сребрне и 35 бронзане. На зимским играма су били успешнији освојивши 218. медаља и то: 59 златних, 78 сребрних и 81 бронзану. Само у Токију 1964. и Лондону 2012. остали су без освојених медаља.
На летњим олимпијским играма такмичили су се у 30 спортова, а у 16 су освајали медаље, а на зимским у 14 спортова а у 13 су освајали медаље.
Освојене медаље по олимпијским играма
уреди
Летње олимпијске игре Ван заграде су медаље како их води МОК, а у загради како их води НОК Аустрије и још неки извори.
Зимске олимпијске игре
Освајачи олимпијских медаља на Летњим олимпијским играма
уреди
Бр.
Мед.
Име(на)
Игре
Спорт
Дисциплина
Ж
М
1.
Паул Нојман 1896. Атина Пливање 500 м слободно -
М
2.
Адолф Шмал 1896. Атина Бициклизам 12 сати, писта -
М
3.
Јулијус Ленарт 1904. Лос Анђелес Гимнастика вишебој подеинакно -
М
4.
Франц Андрисек 1928. Амстердам Дизање тегова - 60,00 кг (перолака) -
М
5.
Ханс Хас 1928. Амстердам Дизање тегова - 67,50 кг (лака) -
М
6.
Елен Милер Прајс 1932. Лос Анђелес Мачевање флорет Ж
-
7.
Грегор Храдецки 1936. Берлин Кајак и кану К-1 1.000 м -
М
8.
Грегор Храдецки 1936. Берлин Кајак и кану Ф-1 10.000 м -
М
9.
Адолф Кајнц Алфонс Дорфнер 1936. Берлин Кајак и кану К-2 1.000 м -
М
10.
Роберт Фајн 1936. Берлин Дизање тегова - 67,50 кг (лака) -
М
11.
Херма Бауман 1948. Лондон Атлетика бацање копља Ж
-
12.
Хуберт Хамерер 1960. Рим Стрељаштво ВК пушка тростав -
М
13.
Елизабет Тојрер (коњ „Мон шери“) 1980. Москва Коњички спорт дресура појединачно Ж
-
14.
Петер Зајзенбахер 1984. Лос Анђелес Џудо -86 кг -
М
15.
Петер Зајзенбахер 1988. Сеул Џудо -86 кг -
М
16.
Кристоф Зибер 2000. Сиднеј Једрење класа мистрал -
М
17.
Роман Хагара Ханс Петер Штајнахер 2000. Сиднеј Једрење класа торнадо -
М
18.
Роман Хагара Ханс Петер Штајнахер 2004. Атина Једрење класа торнадо -
М
19.
Кате Ален 2004. Атина Триатлон појединачно Ж
-
1.
Ото Хершман 1896. Атина Пливање 100 м слободно -
М
2.
Карл Руберл 1900. Париз Пливање 200 м леђно -
М
3.
Ото Вале 1900. Париз Пливање 200 м препреке -
М
4.
Ото Вале 1900. Париз Пливање 1.000 м слободно -
М
5.
Јулијус Ленарт 1904. Лос Анђелес Гимнастика тробој -
М
6.
Феликс Пипс Артур Цборзил 1912. Стокхолм Тенис мушки парови -
М
7.
Рихард Фердербер , Ото Хершман Рудолф Цветко , Фридрих Голинг Андреас Сутнер , Алберт Боген Рајнхолд Трамплер 1912. Стокхолм Мачевање мач екипно -
М
8.
Андреас Штадлер 1924. Париз Дизање тегова - 60,00 кг (перолака) -
М
9.
Антон Зверина 1924. Париз Дизање тегова - 67,50 кг (лака) -
М
10.
Франц Ајгнер 1924. Париз Дизање тегова + 82,50 кг (тешка) -
М
11.
Ханс Хас 1932. Лос Анђелес Дизање тегова - 67,50 кг (лака) -
М
12.
Фриц Ландертингер 1936. Берлин Кајакаштво К-1 10.000 м -
М
13.
Виктор Калиш Карл Штајнхубер 1936. Берлин Кајакаштво К-1 10.000 м -
М
14.
Руперт Вајнштабл Karl Proisl 1936. Берлин Кајакаштво Ц-2 1.000 м -
М
15.
Јозеф Хазенерл 1936. Берлин Веслање скул -
М
16.
Едуард Кајнбергер , Ернст Кинц Мартин Каргл , Антон Крен Карл Валмилер , Макс Хофмајстер Валтер Вергинц , Адолф Лаудон Клемент Штајнмец , Карл Кајнбергер Франц Фишбергер , Франц Мандл Јозеф Кицмилер 1936. Берлин Фудбал Репрезентација -
М
17.
Франц Бартл , Алојс Шнабел Јохан Таушер , Ото Лиха Емил Јурацка , Леополд Волраб Јарослав Волак , Алфред Шмалцер Лудвиг Шуберт , Фердинанд Кифлер Антон Первајн , Фриц Маурер Франц Брунер , Фридрих Вурмбек Сигфрид Пурнер , Ханс Цехетнер Ханс Хоухка , Франц Бистрицки Франц Бергхамер , Валтер Рајсп Јозеф Креци , Сигфрид Поволни 1936. Берлин Рукомет репрезентација -
М
18.
Гертруде Липхарт 1952. Хелсинки Кајакаштво К-1 1.500 м Ж
-
19.
Алфред Загедер Јозеф Клоимштајн 1960. Рим Веслање двојац без кормилара -
М
20.
Лиза Сикора Прокоп 1968. Мексико Сити Атлетика петобој Ж
-
21.
Хуберт Раудаш 1968. Мексико Сити Једрење класа фин -
М
22.
Норберт Затлер 1972. Минхен Кајакаштво К-1 -
М
23.
Волфганг Мајрофер 1980. Москва Једрење класа фин -
М
24.
Хуберт Раудашл Карл Фершл 1980. Москва Једрење класа стар -
М
25.
Герхард Петрич 1984. Лос Анђелес Стрељаштво ваздушна пушка -
М
26.
Арнолд Јонке Христоф Цербст 1992. Барселона Веслање дубл скул -
М
27.
Борис Бор Хуго Симон Томас Фриман Јерг Минцер 1992. Барселона Коњички спорт препоне екипно -
М
28.
Волфрам Вајбел 1996. Атланта Стрељаштво ваздушна пушка -
М
29.
Штефани Граф 2000. Сиднеј Атлетика 800 м Ж
-
30.
Маркус Роган 2004. Атина Пливање 100 м леђно -
М
31.
Маркус Роган 2004. Атина Пливање 200 м леђно -
М
32.
Андреас Герицер 2004. Атина Једрење ласер -
М
33.
Клаудија Хајл 2004. Атина Џудо - 63 кг. Ж
-
34.
Лудвиг Пајшер 2004. Атина Џудо - 60 кг. -
М
1.
Адолф Шмал 1896. Атина Бициклизам хронометар, писта -
М
2.
Адолф Шмал 1896. Атина Бициклизам 10 км, писта -
М
3.
Карл Руберл 1900. Париз Пливање 200 м слободно -
М
4.
Милан Нералић 1900. Париз Мачевање сабља проф. тренери -
М
5.
Зигфрид Флеш 1900. Париз Мачевање сабља -
М
6.
Ото Вале 1904. Лос Анђелес Пливање 440 јарди слободно -
М
7.
Ото Шеф 1908. Лондон Пливање 400 м слободно -
М
8.
Рихард Фердербер 1912. Стокхолм Мачевање флорет -
М
9.
Маргарет Адлер , Клара Милх Јозефина Штикер , Berta Zahourek 1912. Стокхолм Пливање 4 х 100 м слободно Ж
-
10.
Леополд Фридрих 1924. Париз Дизање тегова - 82,50 кг (полутешкаа) -
М
11.
Лео Лозерт Виктор Флесл 1928. Амстердам Веслање дубл скул -
М
12.
Карл Хипфингер 1932. Лос Анђелес Дизање тегова - 75 кг (средња) -
М
13.
Николаус Хиршл 1932. Лос Анђелес Рвање + 87 (тешка) слободно -
М
14.
Николаус Хиршл 1932. Лос Анђелес Рвање + 87 (тешка) грчко-римски -
М
15.
Руперт Вајнштабл иКарл Происл 1936. Берлин Кајак и кану Ц-2 10.000 м -
М
16.
Елен Милер Прајс 1936. Берлин Мачевање флорет Ж
-
17.
Алојз Подхајски 1936. Берлин Коњички спорт дресура појединачно -
М
18.
Елен Милер Прајс 1948. Лондон Мачевање флорет Ж
-
19.
Фрици Швингл 1948. Лондон Кајак и кану К-1 500 м Ж
-
20.
Ина Шефер 1948. Лондон Атлетика бацање кугле Ж
-
21.
Макс Рауб и Херберт Видерман 1952. Хелсинки Кајакаштво К-2 1.000 м -
М
22.
Макс Рауб и Херберт Видерман 1956. Мелбурн Кајакаштво К-2 1.000 м -
М
23.
Алфред Загедер Јозеф Клоимштајн 1956. Мелбурн Веслање двојац без кормилара -
М
24.
Ева Јанко 1968. Мексико Сити Атлетика бацање копље Ж
-
25.
Герхард Сајборд Гинтер Пфаф 1968. Мексико Сити Кајакаштво К-2 1.000 м -
М
26.
Илона Гузенбауер 1972. Минхен Атлетика скок увис Ж
-
27.
Рудолф Долингер 1972. Минхен Стрељаштво МК пиштољ 50 м -
М
28.
Рудолф Долингер 1976. Монтреал Стрељаштво МК пиштољ 50 м -
М
29.
Герхард Петрич 1980. Москва Стрељаштво МК пиштољ 25 м -
М
30.
Јозеф Рајтер 1984. Лос Анђелес Џудо - 65 кг. -
М
31.
Волфрам Вајбел 1996. Атланта Стрељаштво МК пушка тростав -
М
32.
Терезија Кизл 1996. Атланта Атлетика 1.500 м Ж
-
33.
Кристијан Планер 2004. Атина Стрељаштво МК пушка тростав -
М
34.
Фиолета Облингер-Петерс 2008. Пекинг Кајакаштво К-1 Ж
-
35.
Мирна Јукић 2008. Пекинг Пливање 100 м прсно Ж
-
36.
Томас Зајац Тања Франк 2016. Рио де Женеиро Једрење Накра 17 мешовито Ж
М
Посебан уметнички програм
уреди
Од Летњих олимпијских игара 1912. у Стокхолму до 1948. у допунском програму Игара одржавао се уметнички програм у којем су се такмичили уметници у више дисциплина у архитектури , вајарству , сликарству , музици и књижевности . Аустријнски уметници су се такмичили четири пута: 1928 , 1932 , 1936. и 1948 . На тим Играма, Аустријски престставници су учествовали у 14 дисциплина са 105 уметника (99 мушкараца и 6 жена) који су освојили 9 жедаља, по три од сваке врсте. Медаље освојене у овом уметничком програму нису улазиле у укупан број освојених медаља земље учеснице.
Освајачи олимпијских медаља у посебним програмима на Летњим олимпијским играма
уреди
Освајачи олимпијских медаља на Зимским олимпијским играма
уреди
^ Аустријски гимнастичар Јулијус Ленарт је освојио две златне медаље (једна са Мешовитим тимом) и једну сребрну као најуспешнији аустријски такмичар икада на Летњим олимпијским играма. МОК Ленартове освојене медаље приписује САД уместо Аустрији, правдајући да је он представљао клуб Филаделфију из САД чији је члан био у то време, док је две године боравио у САД. Аустријски олимпијски комитет га тек 1962. десет година после његове смрти признање за аустријског олимпијца на основу информација добијених од аустријског олимпијскиг историчара Ериха Канмпера.
^ „Profil Јулијуса Ленарта на сајту sports-reference.com” . Архивирано из оригинала 29. 01. 2010. г. Приступљено 02. 11. 2012 . ^ У загради су уписани резултати како их води МОК, а без заграде како их води Аустријски олимпијски комитет Аустријски олимпијски комитет — ÖOC Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2012)
Спољашње везе
уреди
Литература
уреди
