Споменик битке на Неретви

Изглед споменика крајем 1970-их.

Споменик битке на Неретви (познат и под називом Споменик битке за рањенике) је монументални споменик подигнут борцима НОВЈ и свим осталим жртвама које су пале током битке на Неретви (20. јануар1. април 1943). Споменик се налази на врху превоја Макљен (1123 м) изнад Прозора. Саграђен је 1978, а срушен 2000. године. Аутор споменика је вајар др Бошко Кућански.

ИсторијаУреди

Подручје од Прозора до реке Неретве било је током Четврте непријатељске офанзиве 1943. године поприште најтежих борби између снага НОВЈ на једној и снага Вермахта, италијанске војске, усташа, домобрана и четника на другој страни. Снаге НОВЈ су се повлачиле пред окупаторским снагама од Бихаћа у правцу југоистока и при томе улазиле у сукоб са осталим непријатељским јединицама. Једна од жешћих борби током офанзиве био је напад Треће дивизије НОВЈ на италијански гарнизон у Прозору 15. и 16. фебруара. Борбе су трајале наредних месец и по, током чега су партизани спасили 4000 рањеника. По томе је битка остала упамћена и под називом битка за рањенике.

На 35. годишњицу битке на Неретви, 1978. године, изграђен је споменик палим борцима у бици, направљен по замисли вајара и професора, др Бошка Кућанског. Председник Одбора за изградњу спомем-обележја био је Мустафа Сефо. Споменик је свечано отворио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, 12. новембра, између 9:30 и 10:00 часова ујутро, уз присуство државног врха и великог броја становништва из Прозора и околних места.[1]

Споменик су експлозивом уништили непознати починиоци у ноћи 12./13. новембра 2000. године. Углавном је остала сачувана само унутарња структура греда, док је спољни камени омотач у потпуности срушен.

Године 2010, Комисија за заштиту националних споменика прогласила је споменик на Макљену националним спомеником Босне и Херцеговине.[2]

Опис споменикаУреди

Споменик је велика камена громада укопана у широку висораван, висок 14, а широк 12 метара. Тежак је 700 тона. Изглед споменика подсећа на цвет који шири латице. Налази се на месту једне од најжешћих битака, која је вођена да би се заштитили рањеници.[3]

Бошко Кућански је приликом изградње споменика, овако описао његово остварење:[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Вјесник ССРНХ, 13. XI 1978, бр. 11218, 4-5. стр.
  2. ^ Prozor-Rama.org Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Неретва – Макљен, 22. стр.
  4. ^ Prozor.net[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • Гојко Јокић. Неретва – Макљен. „Туристичка штампа“, Београд 1979. година.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди