Спомен-парк Враца
Спомен-парк Враца је комплекс посвећен палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма страдалима у Сарајеву од 1941. до 1945. године.[1] Налази се на мјесту масовног стратишта на коме су усташе за вријеме Другог свјетског рата стрељале 11.000 Сарајлија, међу којима највише Јевреја и Срба.[2][3] Међу сахрањеним усташким жртвама је велики број беба и дјеце млађе од пет година.[4] Налази се у општини Ново Сарајево, на самој граници са општином Источно Ново Сарајево у Источном Сарајеву. Парк је смјештен на Врацама у подножју Требевића.
|
Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.
|
Простире се на 78.000 km², а унутар њега је исписано преко 11.000 имена мукараца, жена и деце, страдалих у Другом светском рату. На улазу у парка налази се плоча са цитатом Јосипа Броза Тита. У склопу парка се налази и Гробница народних хероја. Аутор остварења је Владимир Добровић.
Историја уреди
Спомен парк се налази на мјесту некадашње аустроугарске тврђаве. Усташке власти су 23. јула 1941. издале наредбу „о хитном хапшењу свих Жидова и Срба који су већ били познати као комунисти, било пак да су и мало сумњиви“, а прво масовно стрељање сарајевских Јевреја и Срба је извршено 1. августа 1941. на Врацама у Сарајеву.[5]
Изградња уреди
Изградња спомен-парка започела је априла 1980. на месту старе аустроугарске трврђаве из 19. века[6], а завршена је новембра 1981. године[1]. Комплекс је свечано отворен 25. новембра, на Дан државности Босне и Херцеговине, односно на дан Првог заседања ЗАВНОБиХ-а 1943. године.
Спомен-парк је био тешко оштећен током грађанског рата 1992—1995.[7] и још увек није у целости обновљен.
Године 2005, Комисија за очување националних споменика прогласила је парк националним спомеником Босне и Херцеговине.[8]
Садржај парка уреди
Спомен-парк се састоји од укупно дванаест целина:
- Простор с улазом
- Место смакнућа
- Споменик женама-борцима
- Белведер
- Вечна ватра са водоскоком
- Манифестациони простор
- Споменик погинулим сарајевским илегалцима
- Гробница народних хероја
- Споменик сарајевским илегалцима (с Титовим цитатом похвале борби илегалаца свих градова током фашистичке окупације)
- Споменик жртвама фашизма (с Титовим цитатом)
- Изложба у тврђави (ратна збивања у Сарајеву 1941—1945)
- Споменик борцима Југословенске армије-ослободиоцима Сарајева
-
Део зида са списком жртава фашизма у Сарајеву -
Титов цитат -
Споменик женама-борцима -
Рељеф Слободана Принципа -
Простор с улазом -
Гробница народних хероја -
Вечна ватра
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Donia 2006, стр. 240–241
- ^ Жак Финци (октобар 2010). „Волим овај град, стр. 19”. Јеврејски глас. Приступљено 26. 2. 2012.
- ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980)
- ^ „Кец из рукава: Ненад Кецмановић, Саветник Арие”. Јадовно 1941: Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. 8. 11. 2011. Приступљено 26. 2. 2012.
- ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980), стр. 128
- ^ Titomanija.com: Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) Antifašistički spomenici u BiH
- ^ Hoare, Marko Attila. „Bosnian Serbs and Anti-Bosnian Serbs”. Bosnian Institute. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 02. 2012.
- ^ „Vraca Memorial Park, the architectural ensemble”. Commission to Preserve National Monuments.
Литература уреди
- Donia, Robert J. (2006). Sarajevo: A Biography. University of Michigan Press. стр. 240-241. ISBN 978-0-472-11557-0.
Спољашње везе уреди
- Sa-c.info: Djelimična rekonstrukcija i sanacija Spomen – parka Vraca, 3. novembar 2010.
- Spomen-park Vraca: Radovi počinju na proljeće, 18. novembar 2012.
- Vraca: spomenik koji umire, 11. novembar 2013.
- Spomen-park Vraca zapušteni čuvar stradalih od zaborava, 24. novembar 2013.
