Србољуб Митић (Црљенац код Малог Црнића, Стиг, 11. април 1932Црљенац, 28. јул 1993) био је српски уклети песник. [1]

Србољуб Митић
Србољуб Митић
Лични подаци
Датум рођења(1932-04-11)11. април 1932.
Место рођењаЦрљенац, Краљевина Југославија
Датум смрти28. јул 1993.(1993-07-28) (61 год.)
Место смртиЦрљенац, Савезна Република Југославија

Биографија уреди

Рођен је на селу у коме је провео цео свој живот. Завршио је четири разреда основне школе и у поезији је самоук.

Прву песму је објавио у листу „Задруга“, 1953. године, када је имао 21 годину.[1] Потом објављује песме у часописима у Београду. Пре но што ће се појавити антологија песника са села Драгише Витошевића „Орфеј међу шљивама“, 1962, он је већ објавио своју прву збирку песма у Матици српској „Велики ружан коњ“, 1961. Уживаће велику подршку Драгише Витошевића у свом поетском развоју.

У годинама потом осамљенички се предао језичким трагањима на фону „наше лирске народне поезије и, уопште, мудрости уграђене у фолклор. Пример усамљеника који другује са језиком, да би га довео у савез са једном дисциплинованом маштом која би хтела да на свој начин изрази трагичност људског постојања“.[2].

Општина Мало Црниће установила је годишњу песничку награду Србољуб Митић.

Награде уреди

Књиге песма уреди

  • Велики ружан коњ, Матица српска, Нови Сад, 1961,
  • Војнички крајпуташи, Браничево, Пожаревац, 1964,
  • Озарење Сизифа, Браничево, Пожаревац, 1967,
  • Људске речи, Нолит, Београд, 1967,
  • Каменовање певача, Браничево, Пожаревац, 1969,
  • Черга на утрини, Браничево, Пожаревац, 1973,
  • Пети јахач, Радивој Ћирпанов, 1977,
  • Орфички цртежи, Браничево, Пожаревац, 1977,
  • Расап пустињака, Матица српска, Нови Сад, 1978,
  • Муке, Просвета, Београд, 1979,
  • Фрула у црној свили (избор), Вук Караџић, Београд, 1983,
  • Алин зјап, Браничево, Пожаревац, 1984,
МРТВАЦ СРБИЈОМ ОДИМ
1.
Ето ја самртник опет рукама
Као кукама
Као чакљама
Као бакљама божијим


Ја црник земни
Ја тица разјаћена
Ја мукама вично пцето
Опет разапет
Опет избоден лето челом милујем


Ето ја опет зубима стење дробим
Сунац једем


Сред Србије пободен прут сам зелен
Као врба жилорастан
Као чемер као пелен горак и мирисав


Пуст сам јелен али јелен
Али ричем
Али сија око моје


Ја огубан
Ја окрастан
Али златан у грудима
Самац уклет али вичем сред Србије


Међ брдима
Међ глувима
Звук сам јасан


То ли бесно срце бије
То ли грми мозак смуњен
То завијам ко пас гладник


Ко вук рањен
Ал урличем
Ал не цвилим
Али звони бешња моја


Срџби дајем да извали моје зубе
Да оглуви моје уши
Да развали моју главу


Ето лајем сред Србије
Пце дозивам да ме љубе
Мени сличне пце по души
Мени сличне пце по срцу
И по крви
И по чежњи


Ја последњи или први
Или стоти пас по скитњи
Пас по сили да је веран
Свом племену
Пас одметник
Да је нада у чопору
Пас самотник ал пас душом
И костима
Само с пцима
Само с пцима


2.
Ето ја самртник опет руком воштаном
Као фрулом коштаном
Црна свирам слова
Грозну цртам слику
Ружно мислим време


Сред Србије сињи сам камен
Лубања гола
Ћеле-кула жива
Очи ми купине суве ал сјајне
Вилице сиве зуба ми пунане
Зуби ми од биљојеђе равни равни
Од српске проје зуби ми тупи
Али за шкргут потаман
Али за угриз љути потаман
И за смеј љуцки


Сред Србије сињи сам камен
Али стамен
Али кремен сам


Гребен сам смеђи понад жита
Глава сам бесна сред Србије
Над травом костур бео сам
Велика нога боса међ мравима


Ево сам самац сред Србије
Као колац
Као колац глогов
Као мрзни опсов Богов


Сред Србије самац уклет
Али заклет
Ето ја самртник
Опет оком ко поскоком.
1971.
  • Семе, Просвета, Београд, 1985,
  • Једанаеста заповест, Нолит, Београд, 1988,
  • Стилити, Браничево, Пожаревац, 1994. (постхумно),
  • Нови кључеви, Просвета, Београд, 2000. (постхумно),
  • Лична карта (избор), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001. (постхумно),

Избор песама уреди

  • Столпник и укун, 2011.(постхумно),

Приповетке уреди

  • Јака крв, 2011.(постхумно),

Књига посвећена Србољубу Митићу уреди

  • Раша Перић: Споменица Србољуба Митића, 2011

Референце уреди

  1. ^ а б „Srboljub Mitić – pesnik iz Stiga”. bsmmc.rs. Приступљено 15. 1. 2023. 
  2. ^ Иван В. Лалић, рецензија за књигу Једанаеста заповест, 1988.

Спољашње везе уреди

  • Крстивоје Илић: У присенку смрти (Разговор са песником Србом Митићем), “Зум репортер”, Београд, 29. април 1982.
  • [1] Поезија Србољуба Митића
  • [2] Биографија и поезија
  • [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2020) Сећања на Србољуба Митића
  • [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2013) Писмо Живораду Берисављевићу