Отворите главни мени

Старац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 260 становника (према попису из 1991. било је 225 становника). Село је смештено на 667 метара надморске висине.

Старац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2011.260
Географске карактеристике
Координате42°20′03″ СГШ; 21°52′04″ ИГД / 42.334167° СГШ; 21.867778° ИГД / 42.334167; 21.867778Координате: 42°20′03″ СГШ; 21°52′04″ ИГД / 42.334167° СГШ; 21.867778° ИГД / 42.334167; 21.867778
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина667 м
Старац на мапи Србије
Старац
Старац
Старац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Село Старац се налази на Старачкој планини, у непосредној близини манастира Прохора Пчињског.

ИсторијаУреди

Насеље је веома старо, јер се помиње у попису војника крајем XV века.[1] Године 1570. Село Старац је имало 140 породица и било је највеће девренско насеље у врањском кадилуку. Село се данас дели на Доњи и Горњи Старац. Доњи Старац се налази поред слива Јужне Мораве. За њега су раније објављени топонимијски подаци.[2] У Горњем Старцу се налазе следеће махале: Село, Делиновица, Крагујевци, Лискарци, Чивчије и Дошљаци. Најстарија махала је Село. У њој је раније живео и род Крагујевци, али се иселио и основао посебну махалу.[3]

Године 1906. у месту ради основна школа. Када је прослављан школски празник Савиндан, учествовали су поп Аритон Поповић и учитељ Ђорђе Поповић. Кум школске славе био је те године мештанин Стојмен Митровић.[4]

Турске власти су тражећи оружје код поданика Срба маја 1910. године терорисали народ и у српском селу Старцу. Турски војници су свирепо истукли свештенике Јована, Василија и Аритона Поповића, кмета села Манојла и четворо сељака: Саву Алексића, Петка Дејановића "Шестака", Алексу Поповића и Апостола Бојковића. Поп Аритона и газда Петка су затим отерали у затвор у Прешево.[5]

ДемографијаУреди

У насељу Старац живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44.6 година (43.2 код мушкараца и 46.6 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.15.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 622
1953. 613
1961. 610
1971. 509
1981. 315
1991. 225 222
2002. 260 263
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
260 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.
  2. ^ Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.
  3. ^ Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  5. ^ "Политика", Београд 1910. године
  6. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  7. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди