Старац

Старац
Старац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Бујановац
Становништво
— 2022.	106
Географске карактеристике
Координате	42° 20′ 03″ С; 21° 52′ 04″ И / 42.334167° С; 21.867778° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	667 m
	Старац Старац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	BU

Старац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 106 становника.

Село Старац се налази на Старачкој планини, у непосредној близини манастира Прохора Пчињског.

Историја

Насеље је веома старо, јер се помиње у попису војника крајем XV века.^[1] Године 1570. Село Старац је имало 140 породица и било је највеће девренско насеље у врањском кадилуку. Село се данас дели на Доњи и Горњи Старац. Доњи Старац се налази поред слива Јужне Мораве. За њега су раније објављени топонимијски подаци.^[2] У Горњем Старцу се налазе следеће махале: Село, Делиновица, Крагујевци, Лискарци, Чивчије и Дошљаци. Најстарија махала је Село. У њој је раније живео и род Крагујевци, али се иселио и основао посебну махалу.^[3]

Године 1906. у месту ради основна школа. Када је прослављан школски празник Савиндан, учествовали су поп Аритон Поповић и учитељ Ђорђе Поповић. Кум школске славе био је те године мештанин Стојмен Митровић.^[4]

Турске власти су тражећи оружје код поданика Срба маја 1910. године терорисали народ и у српском селу Старцу. Турски војници су свирепо истукли свештенике Јована, Василија и Аритона Поповића, кмета села Манојла и четворо сељака: Саву Алексића, Петка Дејановића "Шестака", Алексу Поповића и Апостола Бојковића. Поп Аритона и газда Петка су затим отерали у затвор у Прешево.^[5]

Демографија

У насељу Старац живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44.6 година (43.2 код мушкараца и 46.6 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.15.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	622
1953.	613
1961.	610
1971.	509
1981.	315
1991.	225	222
2002.	260	263
2022.	106

Етнички састав према попису из 2002.^[7]‍

Срби			260	100,0%

Становништво према полу и старости


	м	ж
?	0	4
80+	2	3
75—79	6	6
70—74	8	8
65—69	13	12
60—64	6	11
55—59	15	11
50—54	9	8
45—49	3	6
40—44	14	4
35—39	12	4
30—34	21	5
25—29	13	7
20—24	6	4
15—19	5	4
10—14	2	0
5—9	5	14
0—4	7	2
Просек :	43,2	46,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	87	89	89	95	76	73	78

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	14	22	12	15	7	5	2	0	0	1	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	133	46	74	10	3
Женски	97	10	72	15	0
УКУПНО	230	56	146	25	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	46	12	0	0	4
Женски	17	10	0	0	3
УКУПНО	63	22	0	0	7
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	1	0
Женски	0	1	0	0	0
УКУПНО	0	2	0	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	1	1	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	18
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	7	0	0	19

Познате личности

Риста Стевановић Старачки, четнички војвода у Старој Србији

Референце

^ Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.
^ Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.
^ Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.
^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
^ "Политика", Београд 1910. године
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

Спољашње везе

[1] Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.

[2] Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.

[3] Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.

[4] "Цариградски гласник", Цариград 1906. године

[5] "Политика", Београд 1910. године

[6] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[7] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]