Стеван Милосављевић (сликар)
Стеван Милосављевић (Опово, 1. октобар 1881 — Дубровник, 9. мај 1926) је био српски сликар.[1]
| Стеван Милосављевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. октобар 1881. |
| Место рођења | Опово, Аустроугарска |
| Датум смрти | 9. мај 1926. (44 год.) |
| Место смрти | Дубровник, Краљевина СХС |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Биографија уреди
Рођен је 1. октобра 1881. у Опову.[1] Завршио је Учитељску школу, радио је као учитељ 1900—1904. у Омољици.[1] Следеће године је завршио Школу за наставнике цртања у Будимпешти.[1] Студирао је код професора Хабермана у Минхенској академији 1905—1908.[1] У Првом светском рату је учествовао као добровољац у српској војсци, а након преласка Албаније је био ратни сликар.[1] По завршетку рата је живео стално у Панчеву.[1] Први пут је излагао на Четвртој југословенској изложби 1912. године.[1] Сарађивао је са листом Врач погађач 1913—1914.[1] Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Србије 1919. године.[1] Учествовао је на групној изложби ратних сликара 1919, Шестој, Седмој и Осмој изложби Ладе, изложби ликовних уметника из Београда у Сомбору 1921, Петој југословенској изложби и изложби карикатура 1924.[1] Од 1921. године је био члан Ладе.[1] Сликао је пределе, портрете, композицију, ратни живот у техници уља и пастела и карикатуре.[1] За време рата је израдио велики број војничких карикатура, а после је радио политичку карикатуру.[1] Бавио се иконографијом, позоришном декорацијом и новинарством.[1] Израдио је иконостас цркве у Старчеву и декор за Краљеву јесен за Српско народно позориште 1922.[1] Био је уредник листа Банатски радикал.[1] Преминуо је 9. маја 1926. у Дубровнику.[1] Његова дела су постхумно излагана у културно–уметничким изложбама у Панчеву 1918—1928, изложби „Сликарство у Панчеву” 1953, изложби Јована Поповића и Стевана Милосављевића у Опову 1957. и изложби „Ратни сликари 1912—1918” 1964. године.[1] Његове карикатуре су постхумно објављене у албуму Стеве Милосављевића и Милоша Вушковића „Никола Пашић у карикатурама”.[1]
Референце уреди
