Стефан Сурлић (рођен 30. јануара 1989. у Приштини) је српски политиколог и доцент на Факултету политичких наука у Београду. Његова академска интересовања обухватају упоредну анализу политичких институција, етнички подељена друштва, демократизацију и уставни дизајн у постконфликтним друштвима.[2]

доц др
Стефан Сурлић
Фотографија Сурлића (2022)
Лични подаци
Датум рођења(1989-01-30)30. јануар 1989.(36 год.)
Место рођењаПриштина, САП КиМ, СР Србија, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањедоцент на Факултету политичких наука у Београду
Научни рад
Пољепостконфликтна и етнички подељена друштва, демократизација, консоцијација[1]
ИнституцијаФакултет политичких наука Универзитета у Београду
МенториЗоран Крстић
ТезеИнституционална интеграција етничких заједница у постконфликтним друштвима Балкана

Биографија

уреди

Сурлић је основне студије политикологије завршио на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 2011. године. Мастер студије из политичке теорије, политичке социологије и институција завршио је 2012. године на истом факултету. Докторску дисертацију под називом „Институционална интеграција етничких заједница у постконфликтним друштвима Балкана“ одбранио је 2021. године.[3][4][5]

Сурлић је доцент на Факултету политичких наука у Београду од 2021. године. Од 2013. године сарадник је Центра за интердисциплинарне студије Балкана. Иницирао је прву академску сарадњу између Београда и Приштине и био је уредник публикације „Перспективе мултиетничког друштва на Косову и Метохији“. [6] Пре избора у звање доцента, био је асистент на истом факултету. Предаје више предмета, од који се издвајају: Упоредна политика, Ауторитарни режими, Изградња институција на Западном Балкану, Транзиција и консолидација демократије у посткомунистичким друштвима, Религија и демократија, Политички систем Руске Федерације.[7][4]

Један је од оснивача и реализатора иницијативе Triangle Initiative, коју подржава Фондација Конрад Аденауер, а која повезује Београд, Приштину и Тирану у областима академије, привреде и политике.[8]

Научна интересовања

уреди

Сурлићева истраживања фокусирана су на постконфликтна и етнички подељена друштва, демократизацију и консоцијацију. Посебно се бави анализом институционалне интеграције етничких заједница у постконфликтним друштвима Балкана.[9]

Јавно деловање

уреди

Као стручњак за политичке процесе на Балкану, Сурлић је чест саговорник у медијима и учесник у јавним дебатама. Између осталог, коментарисао је Берлински процес као платформу за убрзање европских интеграција земаља Западног Балкана.[10]

Одабрани чланци

уреди

Важнији чланци у научним часописима су:

  • “Constitutional Design and Cultural Cleavage: UNESCO and the Struggle for Cultural Heritage in Kosovo”, Croatian Political Science Review. University of Zagreb. 54 (4): 109—125. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), .
  • „Институционални механизми представљања Срба на Косову – Студија случаја: Заједница српских општина”, у: Ј. Теокаревић, Б. Балићи, С. Сурлић (ур.), Перспективе мултиетничког друштва на Косову, Центар за интердисциплинарне студије Балкана Факултета политичких наука, Београд, стр. 61-72, 2014.
  • „Дејтонски споразум и конституционално дизајнирање Босне и Херцеговине“, у: С. Рапаић, Т. Кецмановић, А. Врањеш (ур.), Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет, Институт за међународну политику и привреду, Београд, стр. 88 – 96, 201
  • коаутор са Игором Новаковићем „Reframing Ahtisaari Provisions: The Issue of Cultural and Religious Heritage and Final Post-conflict Settlement between Belgrade and Pristina”. Serbian Political Thought. 72 (2): 11—40. 2021. , .
  • “Who said Quotas? The Role of Serbia in Burden Sharing of the Migrant Crisis” In Along the Balkan Route: The Impact of the Post-2014 ‘Migrant Crisis’ on the EU’s South East Periphery,edited by Alexandra Prodromidou and Pavlos Gkasis, Berlin: Konrad Adenauer Stiftung, Jean Monnet Project Migrate+, 116-127. 2019.

Референце

уреди
  1. ^ „Stefan Surlić”. Uporedna politika. 
  2. ^ „Stefan Surlić – MIGREC пројекат”. migrec.fpn.bg.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-04-12. 
  3. ^ „Асист. Стефан Сурлић – Упоредна политика” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-12. 
  4. ^ а б „Стефан Сурлић”. Факултет политичких наука Универзитета у Београду. 
  5. ^ Институционална интеграција етничких заједница у постконфликтним друштвима Балкана, стр 198.
  6. ^ „Stefan Surlić – Oral History Kosovo” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-12. 
  7. ^ „Политиколошке студије – акредитација 2022. – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду” (на језику: српски). Приступљено 2024-07-20. 
  8. ^ „Stefan Surlić – MIGREC пројекат” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-12. 
  9. ^ „Асист. Стефан Сурлић – Упоредна политика” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-12. 
  10. ^ „Стефан Сурлић: Берлински процес платформа за бржи пут земаља Западног Балкана ка ЕУ”. Tanjug (на језику: српски). Приступљено 2025-04-12. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди