Стефан Тенецки

Стефан Тенецки (Липова, око 1720 — Чертеђе код Клужа, 1798)[1] је српски сликар-иконописац из 18. века,

Стефан Тенецки
Стефан Тенецки.jpg

Делао је у областима тадашњег Аустријског царства насељеним православним живљем (данашња Војводина, западна Румунија). Тенецки се сматра првим сликаром који је прилагодио „западни“ барок потребама православних Срба и Румуна.

ЖивотУреди

Стефан Тенецки потиче из племићке породице Тенецки из Липове, у данашњој Румунији. Његов син је велики портретиста Георгије Тенецки.

Стефан је академски образован банатски сликар који се школовао на Кијевско-печерској лаври у Кијеву.[2] Ту је добро упознао збирке западно-европске графике и формирао се као представник словенског - украјинског барока.[3] Руски барок је био модернизован, још за време цара Петра Великог када је "бароцизиран".

Населио се у Араду[4] 1746. године. Прве две године 1748-1750. становао је у кирији код удове Антона Ковачевића у Ђуковцу.[5] Потом је ту купио себи кућу за 220 ф. у којој је са породицом живео до смрти. Први његов већи рад је осликавање и позлаћивање старог иконостаса у манастиру Бездину, код Арада, 1753. године. Стефанов уметнички опус је богат и разноврстан. Насликао је више копија "Богородице Бездинске". Међу профане мотиве спада његов "Аутопортрет", из друге половине живота, који спада међу прве српске аутопортрете.

По повратку из Украјине у Араду постао "дворски сликар", код арадског владике Синесија Живановића. То му је омгућило да дође до имућне клијентеле, нарочито оне из црквених кругова. Портретисао је више чланова српске војничке и племићке породице Текелија из Арада, те породице Капамаџија. Потписивао се на сликама иницијалом "С.Т.".

Иконописац Михаил Бокорић из Печке, био је један од ученика Тенецког

Умро је у Менешу[6] близу Ердељског Београда, у Трансилванији, приликом осликавања једне гркокатоличке цркве.

СтваралаштвоУреди

Србија (Војводина):

Румунија:

  • Иконостас Саборне цркве у Араду,
  • Арад-гај, 1782. године у капели владичанског двора епископа Синесија Живановић.
  • 1765: Иконостас гркокатоличке (унијатске) саборне цркве свете Тројице у Блажу, највеће у Румунији.
  • Иконостас Ваведењске цркве у манастиру Бездину 1753. године
  • Липова, 1785. године
  • Ширија, 1788. године

Мађарска:

  • Пешта, око 1760. године, стари иконостас

ЛитератураУреди

  • Мирослав Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996.

РеференцеУреди

  1. ^ Снежана Мишић: "Поклон збирка Саве Текелије", каталог, Нови Сад 2007.
  2. ^ Мирослав Тимотијевић: "Српско барокно сликарство", Нови Сад 1996.
  3. ^ Динко Давидов: "Споменици Будимске епархије", Београд 1990.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1901.
  5. ^ "Зборник Матице српске за историју", Нови Сад 2000.
  6. ^ Милан Туторов: "Сева муња биће опет буна", Зрењанин 1995.
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1901. године

Спољашње везеУреди