Физичко-географске одлике
уреди
Кроз село протиче Зубетиначка река коју њеним уласком у његов атар називају „Стогазовачка река”. Она је усекла клисуру Ждрело коју многи називају „Књажевачким Метеорима” јер њене стене конфигурацијски подсећају на популарне грчке „Метеоре”.[1] Клисура Ждрело спада у флувио-денудационе облике рељефа. Налази се на самом излазу из села, из правца Књажевца. Њена дужина износи око 300 m. Клисура је усечена у глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Са њене десне стране налази се брдо Кулиња (540 m), а са леве стране брдо Рудина (460 m). У клисури, непосредно уз реку издижу се кречњачке стене специфичних облика до висине од 70 - 80 m. Највише литице су Лисичији и Здравачки камен на десној страни клисуре. Лисичији камен назива се још „Момин камен” или „Девојачки камен”. Са врха овог камена пружа се предиван поглед на клисуру и село. Он се налази у средишњем делу клисуре. Здравачки камен издиже се на самом улазу у клисуру. Ширина клисуре у најужем делу, на самом дну, износи 2 - 3 m. Ово је био једини пролаз пре просецања пута кроз клисуру.
На дну клисуре, у кориту реке, налази се извор „свете воде” кога мештани називају „Божја трпезица”. Сматра се да извор никада није пресушио и да има лековито дејство за очне болести. Поред њега пронађен је римски жртвеник. Дно извора карактеристично је по великом броју обрушених блокова стена, преко којих река протиче у виду слапова. Ови блокови допринели су стварању великих вирова међу којима су познати Сињи вир, Телчи вир и најнизводнији Петковски вир. Телчи вир добио је име током XIX века када су због велике суше становници околних села појили стоку у њему. Узводно од Телчег вира налази се рупа у стени испуњена речном водом која се назива „бунар” и удубљење у виду каде у каменом блоку кроз које протиче река у виду слапа и спушта се у вир.[2]
Према последњем попису из 2022. године у Стогазовцу је живело 57 становника што је за 47 мање у односу на 2011. када је на попису било 104 становника. У насељу живи 55 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,24 година (60,54 код мушкараца и 63,77 код жена).[3]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 29 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,97 а према истом попису у насељу има 68 стамбених јединица од којих је 30 насељених.[4]
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] |
|
|
| |
|
Срби |
|
132 |
100,0% |
непознато |
|
0 |
0,0% |
Становништво према полу и старости
[7]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
2 |
|
|
4 |
75—79 |
12 |
|
|
17 |
70—74 |
7 |
|
|
16 |
65—69 |
12 |
|
|
4 |
60—64 |
2 |
|
|
1 |
55—59 |
5 |
|
|
5 |
50—54 |
5 |
|
|
4 |
45—49 |
3 |
|
|
4 |
40—44 |
1 |
|
|
1 |
35—39 |
1 |
|
|
3 |
30—34 |
6 |
|
|
0 |
25—29 |
2 |
|
|
3 |
20—24 |
1 |
|
|
1 |
15—19 |
1 |
|
|
1 |
10—14 |
0 |
|
|
1 |
5—9 |
3 |
|
|
2 |
0—4 |
2 |
|
|
0 |
Просек : |
56,1 |
|
|
61,5 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
93
|
93
|
87
|
77
|
72
|
67
|
55
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
15
|
23
|
7
|
6
|
0
|
3
|
0
|
1
|
0
|
0
|
2,40
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
60
|
7
|
43
|
9
|
1
|
0
|
Женски
|
64
|
2
|
40
|
19
|
3
|
0
|
УКУПНО
|
124
|
9
|
83
|
28
|
4
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
21
|
8
|
0
|
2
|
5
|
Женски
|
9
|
3
|
0
|
0
|
4
|
УКУПНО
|
30
|
11
|
0
|
2
|
9
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
1
|
0
|
0
|
3
|
Женски
|
0
|
0
|
1
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
1
|
1
|
0
|
3
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
0
|
1
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
1
|
0
|
1
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
1
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
1
|
- ^ „KNJAŽEVAČKI METEORI: Raj za planinare u Stogazovcu”. tvi.
- ^ Сибиновић, Микица; Петковић, Милан. „КЛИСУРА ЖДРЕЛО У СЕЛУ СТОГАЗОВАЦ” (PDF).
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима. Београд: Републички завод за статистику. август 2023. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.