Стојанка Радосављевић Наташа

Стојанка Радосављевић (Неготин, 1923 — Књажевац, 1944), ученица, позадински радник, учесник Народноослободилачке борбе, члан Среског Комитета СКОЈ−а.

стојанка радосављевић
Стојанка Радосављевић Наташа
Лични подаци
Датум рођења1923.
Место рођењаНеготин, Краљевина Србија
Датум смрти1944.
Место смртиКњажевац, Србија.

Биографија уреди

Стојанка Радосављевић рођена је 1923. године у Неготину. Основну школу завршила је у родном Неготину у којем уписује и Учитељску школу. Већ у првој години Учитељске школе укључује се у покрет напредне омладине, а почетком 1941. постаје и члан СКОЈ-а. У марту 1942. именована је за секретара скојевског актива у својој школи, а затим постаје и члан Месног руководства СКОЈ-а.[1]

Политички рад уреди

Почетком 1943. године Стојанка постаје члан Окружног комитета СКОЈ-а Зајечар. Исте године да би избегла хапшење одлази у Крајински партизански одред заједно са Вером Радосављевић, Драгоманом Радојчићем Стамболијом, Николом Радосављевићем, Добрилом Радосављевић и Милинком Стевановићем.[2]

Као члан Окружног комитета учесник је партијске конференције Тимока и Крајине, одржане између села Грлишта и Заграђа од 31. маја до 6. јуна 1943. Учесник је и један од организатора велике акције спасавања жетве у лето 1943. у организацији Окружног комитета КПЈ.[3]

После Окружне партијске конференције активно ради на подручју Грлишта и околних села. У лето 1943. Стојанка Радосављевић Наташа и Михајло Туртић формирали су организацију СКОЈ-а и у Грљану. [4]

Погибија уреди

Стојанка Радосављевић Наташа настрадала је 14. јануара 1944. године у Књажевцу где је повремено илегално деловала. Док су жандарми проваљивали у кућу спалила је сву архиву која је била код ње, а затим се са другарицом Милицом Павловић, да не би пале у руке непријатељу, убила пуцњем из пиштоља.[3]

Спомен обележја уреди

Неготинским првоборцима, међу којима је и Стојанка Радосављевић Наташа и њен брат Миомир Радосављевић Пики, подигнута је на улазу у неготинско гробље Спомен костурница.

На њиховој кући у улици Стојанке Радосављевић 12 у Неготину у којој је 1939. одржан први састанак напредне омладине Неготина постављена је 1959. Спомен плоча.[5]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 91. 
  2. ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 119. 
  3. ^ а б Жикић Јован, Ђуричић Михајло, Стојановић Божидар и Брзуловић Слободан (2011). Па се памти - Неготинска крајина 1940-1945. Неготин: Савез бораца Народноослободилачког рата Неготин. стр. 163. ISBN 978-86-87041-06-6. 
  4. ^ Марковић, Миодраг (2014). Зајечар и околина - Народноослободилачка борба 1941-1945. Зајечар: Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Зајечар. стр. 212. ISBN 978-86-911781-2-3. 
  5. ^ Плавшић, Никола (2014). Крајинска споменица жртава у ратовима Србије 19. и 20. века. Неготин: Историјски архив. стр. 300. ISBN 978-86-84187-36-1.