Страдија је био сатирични лист. Први број је изашао 25. децембра 1904, а последњи 29. маја 1905.[1]

Страдија
насловна страна првог броја Страдије (1904)
Формат25 х 18 cm
ВласникРадоје Домановић
ИздавачДобросав Т. Атанацковић
УредникРадоје Домановић
Оснивање25. децембар 1904.
Језиксрпски
Укидање29. мај 1905.
СедиштеБеоград

Излазио је у Београду на српском језику, штампан ћирилицом. Овде је Радоје Домановић објавио низ сатира у прози и стиху којима је исмејао малограђанско друштво.[2][3] Укупно 50 Домановићевих текстова из листа Страдија штампано је касније и у његовим „Целокупним делима”.[4] У време изласка Страдије на власти су били радикали којима је и Домановић припадао, па је и њих критиковао.[5]

Уредник и сарадници уреди

Главни уредник часописа био је Радоје Домановић. Ово је био једини сатирични часопис који је он уређивао. Многи су се тада питали шта ће после Мајског преврата бити тема пошто нема више Обреновића. Међутим за сатиру је и даље било тема јер иако је промењена власт сматрао је да смо ми „исти као и пре што смо били”.[6] Позвао је читаоце на активну сарадњу да му јављају шта се све догађа у Србији, а он ће из тога изабрати оно најпогодније за сатирично писање.[1]

Сарадник за писање епиграма био је песник Милорад Ј. Митровић. Остали познатији сарадници часописа били су Алекса Шантић, Драгутин Ј. Илић и Милорад Павловић Крпа.[1]

Периодичност излажења, цена уреди

Излазио је два пута седмично, четвртком и недељом. У првој години излажења (1904) изашла су два броја, а у другој години излажења (1905) изашло је 35 бројева, све укупно 37 бројева.[1][2]

Цена по једном броју била је 5 пара, а годишња претплата 5 динара.[7]

Штампарија уреди

Током времена штампан је код више штампарија:[1]

  • Штампарија Свет. Николића (1904)
  • Штампарија Ч. Стефановића (1905)
  • Штампарија Андре Јовановића (1905)

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике : (1830-1918). Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност. стр. 136—137. ISBN 978-86-7946-208-4. 
  2. ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 154. ISBN 86-82827-01-8. 
  3. ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1991). Библиографија београдске штампе : 1835-1991. Београд: Удружење новинара Србије. стр. 61. 
  4. ^ Домановић, Радоје. „Целокупна дела, књига 2.”. Дигитална Народна библиотека. Приступљено 16. 9. 2020. 
  5. ^ Марјано, Алек (1982). Једна смешна историја: олиста па процвета хумор и сатира (српска хумористичко-сатирична штампа). Београд : Јеж. стр. 67—68. 
  6. ^ Страдија, насловна страна броја 1.
  7. ^ Страдија, COBISS.SR 23805452

Спољашње везе уреди