Алек Марјано

Алек Марјано (право име Алексиј Марјановић, Ивановци, 1935 — Београд, 1992) био је дечији писац, хумориста и сатиричар. Своја дела објављивао је под псеудонимом, по ком је и остао познат у српској књижевности.

Алек Марјано
Пуно имеАлексије Марјановић
Датум рођења1935
Место рођењаИвановци, Љиг, Краљевина Србија
Датум смрти1992
Место смртиБеоград, Србија

БиографијаУреди

Рођен је 1935. године у Ивановцима код Љига. Студирао је светску књижевност. Живео је и стварао у Београду. Био је ожењен Васком Јукић Марјановић, једном од ретких жена сатиричара у Србији и Југославији. Имао је сина Бодина Марјановића, који се попут родитеља бавио писањем стихова и сатире. Поред великана српске књижевности као што су Мика Антић и Душко Радовић и он је био аутор у часопису за хумор и сатиру „Јеж”. Главни и одговорни уредник часописа „Сатиричне вертикале” и уредник редакције на веб порталу за уметност и културу „Показивач”. Имао је своју рубрику у дневном листу „Вечерње Новости”.[1] Учествовао је, заједно са Иваном Ивановићем и Растком Закићем, у оснивању издавачке куће „Запис”, чији је оснивач било Удружење књижевника Србије и чији су и сами били чланови.[2] Био је члан Друштва књижевника Војводине, Беогардског афористичког круга и Удружења независних писаца Србије.[3]

Алек Марјано преминуо је у Београду, 1992 године.

ДелаУреди

Као приповедач Алек Марјано се прославио кратком прозном формом, прожетом благим хумором, а понекад и иронијом, књигом пародија „Савремене пародије’’, књигом сатиричне прозе„ Ненародни записи”и као приређивач књиге„Жена и афоризам”.Објавио је више збирки песама:„Штуре минијатуре”,„Како сам био мртав”,„Енцименциклопедија”(1974) и „Два добра у три чабра”(1974), и управо овом збирком стиховних духовности попунио је празан простор у савременој литератури за децу, онај који у литератури за одрасле попуњавају афоризми и епиграми. Збирка стихова „Чуј сад ово’’ појавила се 1980. године. Приче за децу под насловом„Милисав у дубоком размишљању”, издао је 1990. године. Велике тајне детинства Алек Марјано износи на хумористичко пародичан начин, а да притом дечије тајне не исмејава већ их уздиже до наивности и ведрине.[4] На Фестивал хумора за децу у Лазаревцу 2011. године Алеку Марјану је постхумно додељена награда „Златно Гашино перо” за укупан допринос ведром духу детињства.

РеференцеУреди

  1. ^ „Лидери у информисању, чувари кутуре, великани писане речи”. Вечерње новости. 17. 10. 2017. Приступљено 22. 11. 2018. 
  2. ^ Ивановић, Иван. „Три лица у улози писца”. Таблоид. 349. Приступљено 22. 11. 2018. 
  3. ^ Саиловић, Деана. „Приватно гробље”. Показивач. Приступљено 22. 11. 2018. 
  4. ^ Јекнић, Драгољуб (1994). Српска књижевност за децу.3. Београд: Мак.