Тарнок
Тарнок (мађ. Tárnok) је насеље у централној Мађарској. Тарнок је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.
| Тарнок мађ. Tárnok | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта |
| Срез | Ерд |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 9.654 [1] |
| — густина | 392,33 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 12′ 49″ С; 18° 30′ 47″ И / 47.2135° С; 18.5131° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 23,60 km2 |
  Тарнок Тарнок на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2461 |
| Позивни број | (+36) 23 |
| Веб-сајт | |
| http://tarnok.hu/ | |
Географија уреди
Локација уреди
Тарнок се налази на 20 километара од Будимпеште, на обе обале потока Бента који се улива у Дунав. Оближња насеља: Шошкут, Ерд и Мартонвашар.
Унутрашњост се састоји од три главна дела. Најстарије је Село, са широком главном улицом која се спирално шири у центру. Ујтелеп је настао 1921. године на источној обали Бенте, а новија област Лигети је испарцелисана 1930. године на западној обали Бенте.
Историја уреди
Најранији познати помен Тарнока датира из 1257. године, његово име је тада забележено као Таварнук, а затим око 1283. у другом документу као Таварнуквег.
Аутор хунске хронике је прву велику битку између германског Детреа и Хуна сместио у Тарноквелђу.
Судећи по имену, насеље је можда било насељено Тарноцима, који су служили на краљевском двору у Будиму након најезде Татара.
Између 1257. и 1268. године, краљица и племићи из „Берка (Ерд)” водили су парницу око два комада земље у Тарноквелђу у Екенију, која су се звала Деска (Насеље).
Тарнок се састоји од три главна дела. Старо језгро, Офалу, нови део насеља настао је 1921. године, а Тарноклигет је 1930. године парцелисао земљопоседник Шандор Исеги Нађ. Године 2007. пребачен је из микрорегиона Будаерш у новоформирани микрорегион Ерди, а од 2013. године постаје део округа Ерди.
Становништво уреди
Током пописа 2011. 86,8% становника се изјаснило као Мађари, 0,8% као Роми, 1,2% као Немци, 0,7% као Румуни и 1,6% као Словаци (13,1% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 31,4%, реформисани 8,1%, лутерани 0,9%, гркокатолици 0,7%, неденоминациони 24,1% (32,6% се није изјаснило).[2]
