Трансавангарда
Трансавангарда је неоекспресионистички[1][2][3] покрет у италијанској уметности који се развијао касних 70-их и током 80-их година 20. века.[4] Сам термин, трансавангарда, је осмислио и применио Акиле Бонито Олива,[5] критичар и историчар уметности.[6][7] Сматра се противтежом концептуалној ументости и Arte povera. Уметници овог правца имају за циљ да ликовно реализују подсвесно и потискивано. Користе субјективни језик знакова који је практично немогуће дешифровати.
Овај уметнички покрет је одговорио на експлозију концептуалне уметности која је пронашла многе медије изражавања, оживљавањем сликарства и поновним увођењем емоција ― посебно радости ― у цртеж, сликарство и скулптуру.[8] Трансавангарда је означила повратак фигуративној уметности, као и митским сликама, које су поново откривене током врхунца покрета.[9] Уметници су оживели фигуративну уметност и симболизам, који су ређе коришћени у покретима после Другог светског рата, попут минимализма. Главни трансавангардни уметници били су Сандро Чија,[10][11] Франческо Клементе,[12][13] Енцо Куки, Мимо Германа, Нино Лонгобарди, Никола де Марија и Мимо Паладино.[14]
Године 1982, радови Чије, Кукија и Лонгобардија укључени су у изложбу „Италијанска уметност сада: америчка перспектива“ у Музеју Соломона Р. Гугенхајма у Њујорку.[15]
Референце
уреди- ^ Kurczynski, Karen (2011). Neo-Expressionism in America. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.T2090601. Пронађени су сувишни параметри:
|website=
и|journal=
(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=
(помоћ) - ^ Cohen, Alina (2019-03-01). „The Bad Boy Artists of the 1980s Owe a Debt to Their Feminist Predecessors”. Artsy (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07.
- ^ Jones, Amelia (2009). A Companion to Contemporary Art Since 1945 (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-5235-8.
- ^ Chilvers, Ian and John Glaves-Smith. (2009). A Dictionary of Modern and Contemporary Art. Oxford University Press. стр. 503.
- ^ Chilvers, Ian (1999). A Dictionary of Twentieth-Century Art. Oxford University Press. стр. 620. ISBN 978-0-19-280092-3.
- ^ Nieves, Marysol (2011). Taking Aim! The Business of Being An Artist Today. Fordham University Press. стр. 236.
- ^ „The 1980s”. La Biennale. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ Derwent, Charles (12. 9. 1999). „Visual Art: Land of the Living Dead Mimmo Paladino South London Gallery, London”. The Independent – преко HighBeam Research (потребна претплата) . Архивирано из оригинала 26. 1. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ Hawlitschka, Ursula (август 2000). „Enzo Cucchi and the Transavantgarde: Are We In An Abyss of Seeing?”.
- ^ Daniel Soutif (1 February 2003) Trans-Avanguardia. Artforum International.
- ^ Bohm-Duchen, Monica (2003). „Chia, Sandro”. Oxford Art Online. Oxford: Oxford University Press. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.T016388.
- ^ Alex Bacon (3 May 2013). Francesco Clemente in Conversation with Alex Bacon. Brooklyn Rail.
- ^ Clemente, Francesco; Faietti, Marzia (2012). Francesco Clemente: The Tarots. Hirmer. ISBN 9783777445212.
- ^ Chuen, Ooi Kok (1. 11. 2000). „Creating art from chaos”. New Straits Times – преко HighBeam Research (потребна претплата) . Архивирано из оригинала 11. 6. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ Glueck, Grace (1982-04-02). „Art: At The Guggenheim, 7 Italian Shows in One”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-11-16.
Литература
уреди- Achille Bonito Oliva (1980). Italian Transavantgarde. Milan: Politi Editore.
- Achille Bonito Oliva (1982). Transavantgarde International. Milan: Politi Editore.
- Ida Gianelli (2002). Transavantgarde. Milan: Skira.
- Miller, Judith (2005). Furniture: world styles from classical to contemporary. DK Publishing. ISBN 0-7566-1340-X.
- Clark, Kenneth, The Nude: A Study in Ideal Form, pages 31-2. Princeton University Press, 1990.
- Reclining Nude. Ferrara, Lidia G. (Di 1 ban изд.). London: Thames & Hudson. 2002. ISBN 978-0500237977. OCLC 966186187.
- Aubert, M.; et al. (7. 11. 2018). „Palaeolithic cave art in Borneo”. Nature. 564 (7735): 254—257. Bibcode:2018Natur.564..254A. PMID 30405242. S2CID 53208538. doi:10.1038/s41586-018-0679-9. Приступљено 8. 11. 2018.
- Clemente, Francesco; Hollein, Max and Walcott, Derek. Francesco Clemente: Palimpsest. ISBN 9783869842257. . Moderne Kunst Nürnberg. 2012.
- Danto, C. Artur. „2008”. Francesco Clemente: The Sopranos. ISBN 9788881586981..
- Clemente, Francesco; Walcott, Derek. „2009”. Francesco Clemente: Three Rainbows. ISBN 9788881587452. .
- Clemente, Francesco; Danto, Arthur. „2011”. Francesco Clemente: A Private Geography. ISBN 9788881587957. .
- Jain, Jyotindra. „2011”. Clemente: Made in India. ISBN 9788881588091..
- Ammann, Jean- Christophe; Clemente, Francesco. „2007”. Francesco Clemente: Works 1971–1979. ISBN 9788881586509. .
- Matthews, Harry. (1999). Singular Pleasures. Dalkey Archive Press. ISBN 9781564782335..
- Clemente, Francesco. „2000”. Francesco Clemente. ISBN 9788881582822..
- Babini, Luca. Francesco Clemente: Art and Life. ISBN 9780893818722.. Aperture Foundation. 1999.
- Rushdie, Salman. Francesco Clemente: Self Portraits. ISBN 9781932598247.. Gagosian Gallery. 2005.
- Clemente, Francesco. Polaroids, Celebrities and Self-Portraits. ISBN 9788391307526.. Jablonka Galerie. 2001.
- Fahey, David; Clemente, Francesco. Sante D'Orazio: A Private View. ISBN 9783829602471. . Prestel Publishing. 2006.
- Clemente, Francesco. (1989). India. Twelvetrees Press. ISBN 9780942642308..
- Rimanelli, David. Francesco Clemente Paintings 2000–2003. ISBN 9781880154946.. Gagosian Gallery. 2003.
- Clemente, Francesco. Francesco Clemte: Fifty One Days at Mount Abu. ISBN 9780947564773.. D'Offay, Anthony Gallery. 1999.
- Fischl, Eric; Ammann, Jean-Christophe; Young, Goeffrey; Clemente, Francesco. Eric Fischl: It's Where I look...It's How I See... Their World, My World, The World. ISBN 9783931354329. . Mary Boone Gallery/ Jablonka Gallery. 2009.
- Auping, Michael. Francesco Clemente. ISBN 9780810907720.. Abrams, Harry N., Inc. 1985.
- Colombo, Paulo. Francesco Clemente. ISBN 9788837043469.. Electa. 2006.
- Avedon, Elizabeth. (1987). Francesco Clemente. ISBN 9780394747873.. Knopf Publishing Group. 1987.
- Katz, Vincent. (1999). Life Is Paradise: The Portraits of Francesco Clemente. Powerhouse Books. ISBN 9781576870532..
- McLure, Michael. (1991). Francesco Clemente Testa Coda. ISBN 9780847814695.. Rizzoli. 1992.
- Percy, Ann. Francesco Clemente: Three Worlds. ISBN 9780847812974.. Rizzoli. 1990.
- Percy, Ann. Francesco Clemente: Three Worlosi. ISBN 9780876330845.. Philadelphia Museum of Art. 1998.
- Warner, Marina. Francesco Clemente: The Book of the Sea. ISBN 9781880154779.. Gagosian Gallery. 2002.
- Shapiro, David. Francesco Clemente. ISBN 9783907509593.. Parkett Verlag AG. 1986.
- Valli, Giambattista. Giambattista Valli. ISBN 9780847835713.. Rizzoli. 16 October 2012.
- Denninson, Lisa. Clemente: A Retrospective. ISBN 9780810969179.. Abrams, Harry N., Inc. 1999.
- Crone, Rainer. (1984). Francesco Clemente: Pastelle 1972–1983. ISBN 9783791306421. Prestel Verlag GmbH & Co KG. 1984.
- Eccher, Danilo. Francesco Clemente. ISBN 9788842209171.. Allemandi, Umberto & Company. 1999.
- Brown, Callum (2013). Postmodernism for historians. London: Routledge. ISBN 978-1-315-83610-2.
- Bruner, Edward M. (1994). „Abraham Lincoln as Authentic Reproduction: A Critique of Postmodernism” (PDF). American Anthropologist. 96 (2): 397—415. JSTOR 681680. S2CID 161259515. doi:10.1525/aa.1994.96.2.02a00070. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2020. г.
- Callinicos, Alex (1989). Against postmodernism: a marxist critique. Cambridge: Polity Press. ISBN 0-7456-0614-8.
- Devigne, Robert (1994). „Introduction”. Recasting conservatism: Oakeshott, Strauss, and the response to postmodernism. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 0-300-06868-9.
- Foucault, Michel (1978). The History of Sexuality: an introduction. ISBN 978-1-4114-7321-8. OCLC 910324749.
- Foucault, Michel (15. 4. 2013). Archaeology of Knowledge. ISBN 978-0-203-60416-8. doi:10.4324/9780203604168.
- Foucault, Michel (17. 4. 2018). The order of things: an archaeology of the human sciences. Taylor & Francis. ISBN 978-1-317-33667-9. OCLC 1051836299.
- Foucault, Michel (2020). Discipline and Punish: the birth of the prison. Penguin Books. ISBN 978-0-241-38601-9. OCLC 1117463412.
- Goodchild, Barry (1990). „Planning and the Modern/Postmodern Debate”. The Town Planning Review. 61 (2): 119—137. JSTOR 40112887. doi:10.3828/tpr.61.2.q5863289k1353533.
- Hatch, Mary (2013). Organization theory : modern, symbolic, and postmodern perspectives. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-964037-9.
- Hatuka, Tali; d'Hooghe, Alexander (2007). „After Postmodernism: Readdressing the Role of Utopia in Urban Design and Planning”. Places. 19 (2): 20—27.
- Hicks, Stephen (2011). Explaining postmodernism : skepticism and socialism from Rousseau to Foucault. Roscoe, Illinois: Ockham's Razor Publishing. ISBN 978-0-9832584-0-7.
- Hutcheon, Linda (2002). The politics of postmodernism. London New York: Routledge. ISBN 978-0-203-42605-0.
- Irving, Allan (1993). „The Modern/Postmodern Divide and Urban Planning”. University of Toronto Quarterly. 62 (4): 474—487. S2CID 144261041. doi:10.3138/utq.62.4.474.
- Lyotard, Jean-François (1989). The Lyotard reader. Oxford, UK / Cambridge, Massachusetts: Blackwell. ISBN 0-631-16339-5.
- Mura, Andrea (2012). „The Symbolic Function of Transmodernity”. Language and Psychoanalysis. 1 (1): 68—87. doi:10.7565/landp.2012.0005 .
- Simonsen, Kirsten (1990). „Planning on 'Postmodern' Conditions”. Acta Sociologica. 33 (1): 51—62. JSTOR 4200779. S2CID 144268594. doi:10.1177/000169939003300104.
- Sokal, Alan; Bricmont, Jean (1999). Intellectual impostures: postmodern philosophers' abuse of science. London: Profile. ISBN 1-86197-124-9.
- „Graphic Design in the Postmodern Era”. Emigre (47). 1998.
- Alexie, Sherman . "The Toughest Indian in the World". . 2000. ISBN 0-8021-3800-4. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Anderson, Perry. (1998). The origins of postmodernity. London: Verso..
Спољашње везе
уреди- Tate. „Glossary:Figurative”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2012.
- Zimmer, Carl (7. 11. 2018). „In Cave in Borneo Jungle, Scientists Find Oldest Figurative Painting in the World - A cave drawing in Borneo is at least 40,000 years old, raising intriguing questions about creativity in ancient societies.”. The New York Times. Приступљено 8. 11. 2018.
- Chìa, Sandro (in Italian). Enciclopedie on line. Rome: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. Accessed March 2018.
- Transavanguardia (in Italian). Enciclopedie on line. Rome: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. Accessed March 2018.* Alexandra Andresen (2000). Chia, Sandro (in Italian). Enciclopedie Italiana, appendix VI. Rome: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. Accessed March 2018.
- Chia, Sandro (in Italian). Lessico del XXI Secolo. Rome: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. Accessed March 2018.