Трауматска ампутација

Трауматске ампутације (лат. amputatio thraumatica) је траумом изазвано комплетно или инкомплетне одвајање уда (> 50% циркумференције уда) или неког другог дела тела праћена иреверзибилним оштећењем циркулације. Одвојени део тела се зове ампутат, а назива се и реплантат уколико постоји могућност да се поново успостави континуитет екстремитета, односно реплантација (усађивање) уда.

Трауматска ампутација
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХирургија
Ортопедија
Ургентна медицина
МКБ-10T14.7
MeSHD000673

Епидемиологија

уреди
Морбидитет

Трауматски ампутација може настати на било ком делу тела, укључујући руке, шаке, прсте руке, ноге, стопала, ножне прсте, уши, нос, очне капке и гениталије. Ампутације горњих удова чине више од 65% трауматски ампутатација.

Старост и пол

Иако се трауматска ампутација може јавити у било ком узрасту, код већина жртава она је настала у старости између 15 и 40 година шивота. [1]

Код особа мушког пола трауматске ампутације су чешће (око 80%).[2]

Узроци

На основу истраживања спроведених у Србији трауматске ампутације на удовима најчешће настају моторном тестером и циркуларом у 41%, потом секирама 14,6%; круњачеми бераечем у 12,5%; пресама и у саобрадају у 10,4%; каишем и стругом у 10,4%; сајлама, ужадима, ланцима и бушилицом у 9% и венчаном бурмом 2,1%.

Механизам повређивања

уреди
 
Обострана ампутација изазвана нагазном мином

Према механизму повређивања, ампутације може бити:

Механизам повређивања у великој мери одређује тип повреде, ширину зоне повреде, и степен оштећења ткива. Зона оштећења или деструкције је подручје повреде у оквиру кога је дошло до нарушавања анатомског интегритета. Зона оштећења може бити; од неколико милиметара код секотина, пар сантиметара код раздерина, неколико десетина сантиметара код авулзија,[3] док код конквасација она захвата по правилу цео ампутирани део, и нарушава анатомију оштећеног дела тела до „непрепознавања“.[4]

Анатомска локализација

уреди
Горњи удови

Трауматске ампутације горњих удова обухватају следеће анатомске делове; прсте (фаланге), шаку (метакарпални део), зглоб (карпални део), подлактицу, надлактицу (рамени део), лопатицу (лопатични део) и кључну кост.

Васкуларне структуре које су оштећене након трауматске ампутације горњих удова обухватају; поткључну, пазушну, брахијалну, радијалну и улнарну артерију.

Нервне структуре оштећене након трауматске ампутације горњих удова обухватају; пазушни, радијални и улнарни нерв.

Доњи удови

Трауматске ампутације доњих удова обухватају следеће анатомске делове; карлицу (илијачни, пелвични, пубични део), горњи део ноге (бутна кост, чашица), потколеницу (тибија и/или фибула) и стопало (тарзални део и фаланге ножних прстију)

Васкуларне структура укључују; трбушну аорту, бутну, предњу и средњу потколеничну артерију.

На доњим удовима од нерава након трауме могу бити оштећени; ишијадични и перинеални нрв.[5]

Етиопатогенеза

уреди

Трауматски ампутације најчешће настају у фабрикама, на фармама, током рада у кући или у саобраћајним несрећама. Природне катастрофе, рат и терористички напади такође могу изазвати траумати трауматску ампутацију.

Клиничка слика

уреди

Објективно,[6] клиничком сликом доминира:

  • Потпуно или делимично одсечен уд.
  • Крварења (може бити минимална или озбиљну, у зависности од локације и природе повреда)
  • Бол (степен бола није увек у вези са тежином повреде или количине крварења)
  • Код делимичне ампутације ампутирани делови су измењени унакажени, али и даље делимично везана за мишиће, кости, тетива, или кожу.
  • У случају обилног крварења болесник може бити у хиповолемијском шоку.
  • Трауматска ампутација може бити удружена и са повредама других делова тела и органа.

Терапија

уреди

Главни циљ терапије трауматске ампутације је пре свега покушај реплантација (макрореплантација изнад ручног или скочног зглоба и микрореплантација испод или дистално од ручног зглоба када се мора примениту микрохируршке техника). Овај облик лечења може се са великим успехом спровести сам на микрохирургији у ургентним центрима, где треба упутити повређеног.[7]

Индикације и контраиндикације за реплантацију[8]

уреди
Апсолутне индикације

У апсолутне индикације за успешно лечење трауматске ампутације спадају:

  • Све ампутације код деце,
  • Ампутације палца, и више од 2 ампутирана прста,
  • Ампутација подлактице и шаке на нивоу ручног зглоба.
Апсолутне контраиндикације

Апсолутно контраиндиковане,[9] које ограничавају лечење трауматске ампутације су:

  • Ампутације удружене са другим смртоносним повредама (тешка повреда главе, грудног коша, абдомена)
  • Хемодинамска нестабилност болесника
  • Иреверзибилни губитак ткива повређеног уда, тешка нагњечења (конквасација)
  • Аампутације на више нивоа,
  • Самоповређивање,
  • Присуство хроничних болести (шећерна болест, периферна васкуларна обољења, срчана обољења).

Поступак реплантације

уреди

Сам поступак реплантације уда обухвата:

  • Филсацију прелома
  • Тенорафију - сутуру или шав тетиве
  • Реваскуларизацију - ушивање вена, артерија, артериола
  • Неурорафију - ушивање нерва
  • Лечење дефеката меких ткива и коже локалним или удаљемим - слободним режњевима

Протокол чувања ампутата до реплантације

уреди
  • Ампутат (без чишћења на терену) треба умотати у стерилну газу, потом у кесу која се потапа у физиолошки раствор са ледом да би се постигла температура до 4 0С, чиме се добија у времену и смањује потреба ампутата за кисеоником. Наиме овим поступком се добија на времену јер; тетиве, кожа и кости толеришу топлу исхемију у трајању до 12 часова, а до 24 часа хладну, док мишићи подлежу мионекрози после 6 часова топле и 12 часова хладне исхемије. Хлађење ампутата треба бити дозирано чиме се продужава толеранција на недостатак циркулације (пре свега хипоксију због недостатка кисеника).[10]
  • Рана на месту ампутација превија се, стерилном газом, а аустављање крварења изводи се стерилном газом (без великог чишчења и без директног хватања крвних судова)
  • Преко две венске линије, код повређене особе одмах се започиње са давањем физиолошког раствора или Хартмановог раствора.
  • Примена антишок терапије је обавезна и обухвата давање: аналгетика (опиоиди), бензодиазепини,
  • Антитетануслна заштита и примена антибиотика парентерално, такође је обавезна.[11]
  • Терапија са континуирано спроводи, уз обавезно праћење виталних параметара повређеног, све до реплантације.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Amputation Statistics by Cause. Limb Loss in the United States.”. National Limb Loss Information Center. Приступљено 12. 3. 2016. 
  2. ^ Fact Sheets, InfoSheets and Hazard Alerts. LIMB LOSS RESOURCE CENTER. Приступљено 12. 3. 2016. 
  3. ^ Stevanovic M, Vucetic C, Bumbasirevic M, Vuckovic C. Avulsion Injuries of the Thumb. J Plast Reconstr Surg 1991; 87(6): 1099-104.
  4. ^ . Komatsu S, Tamai S. Successful replantation of a completely cut-off thumb. Plast Reconstr Surg 1968; 42: 375-6.
  5. ^ Hubble M, Hubble J. Principles of Advanced Trauma Care. Albany: Delmar Thompson Learning, 2002.
  6. ^ Gross KR, Collier BR, Riordan WP Jr, Morris JA Jr. Wilderness trauma and surgical emergencies. In: Auerbach PS, ed. Wilderness Medicine. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2011:chap 21
  7. ^ Moorell D. Management of amputations. In: Roberts JR, Hedges JR, eds. Roberts and Hedges' Clinical Procedures in Emergency Medicine. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2013:chap 47.
  8. ^ Abdić, Nermin A. Replantacije i revaskularizacije, Aktuelni tekst”. Medical, Izdanje Br. 48. Приступљено 12. 3. 2016. 
  9. ^ Johansen K, Daines M, Howey T, Helfet D, Hansen ST Jr. (1990). Objective criteria accurately predict amputation following lower extremity trauma. J Trauma. 30 (5): 568–72; discussion 572–3.
  10. ^ Halluksa HM. Management of amputations. In: Roberts JR, Hedges JR, eds. Clinical Procedures in Emergency Medicine. 5th ed. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2009: 113-32.
  11. ^ Neil Watson: Hand Injuries and Infections Cower Medical Publishing,ISBN 978-0-906923-80-1.

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).