Тудор Памфиле
Тудор Памфиле (Цепу, 11. јун 1883 — Кишињев, 21. октобар 1921)[1] био је румунски књижевник, етнолог и фолклорист.
| Тудор Памфиле | |
|---|---|
 Тудор Памфиле | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Тудор Памфиле |
| Датум рођења | 11. јун 1883. |
| Место рођења | Цепу, Румунија |
| Датум смрти | 21. октобар 1921. |
| Место смрти | Кишињев, Румунија (данас у Молдавији) |
| Националност | Румун |
| Занимање | књижевник, етнолог, фолклорист |
Биографија
уредиТудор Памфиле је рођен 11. јуна 1883. године у селу Цепу у округу Текучи (данас округ Галаши). Основну школу и гимназију похађао је у родном селу, а потом је био пребачен у Војну школу у Букурешту. За време својих студија, Тудор Памфиле се спријатељио са Јоаном Биануом, који га је упознао са књижевним круговима у Букурешту. По завршетку студија био је распоређен у Трећи хусарски пук у општини Барлад.
Рад Тудора Памфилеа као писца био је под значајним утицајем етнографа и фолклористе Симеона Флорее Маријана. Памфиле је био уредник магазина Јон Кренге и Мирон Костин, а оба су излазила у општини Барлад. Он је такође подржавао магазин Freamătul који је првобитно излазио у Текучију, али се потом преселио у Барлад. Написао је неколико етнографских студија и допринео магазинима Şezătoarea, Analele Academiei Române, Convorbiri Literare, Floarea darurilor, Însemnări literare, Lamura, Viața Românească, Viaţa literară şi artistică и Lumina poporului. Заједно са Ђорђем Тутовеануом и Томом Кирикуцом, Памфиле је био један од оснивача књижевног друштва Academia Bârlădeană.
Преминуо је 21. октобра 1921. године у Кишињеву (данас у Молдавији).[2]
Библиографија
уреди- Jocuri de copii (3 volumes), Bucureşti, 1906–1909
- Cartea pentru tineret de la sate Bucureşti, 1907 (with Mihai Lupescu and L. Mrejeriu
- Povestire pe scurt despre neamul românesc - Bârlad, 1907
- Cimilituri româneşti - Bucureşti, 1908
- Craiul vremurilor (stories) - Vălenii de Munte, 1909
- Feţi frumoşi de odinioară (stories) - Bucureşti, 1910
- Industria casnică la Români. Trecutul şi starea ei de astăzi - Bucureşti, 1910[3]
- Sărbătorile de vară la români - Bucureşti, 1910
- Boli şi leacuri la oameni, vite şi păsări - Bucureşti, 1911
- Firişoare de aur (stories and legends) - Bucureşti, 1911
- Sfârşitul lumii după credinţele poporului român - Bârlad, 1911
- Culegere de colinde, cîntece de stea, vicleime, sorcove şi pluguşoare, întocmite pentru folosul tineretului ce urează la Crăciun şi Anul Nou - Bucureşti, 1912
- Culegere de ghicitori româneşti (cimilituri) - Bucureşti, 1912
- Agricoltura la români - Bucureşti, 1913
- Cântece de ţară - Bucureşti, 1913
- Povestea lumii de demult - Bucureşti, 1913
- Cromatica poporului român (with Mihai Lupescuo], in collaborazione con M. Lupescu) - Bucureşti, 1914
- Diavolul învrăjbitor al lumii - Bucureşti, 1914
- Însemnări cu privire la moşia, satul şi biserica de la Strîmba din comuna Puieşti, judeţul Tutova (with V. C. Nicolau) - Bîrlad, 1914)
- Sărbătorile de toamnă şi postul Crăciunului - Bucureşti, 1914
- Sărbătorile la români. Crăciunul - Bucureşti, 1914
- Un tăciune şi-un cărbune. (stories) - Bucureşti, 1914
- Dragostea în datina tineretului român
- Pământul după credinţele poporului Român.
- Văzduhul după credinţele poporului Român (with Antoaneta Olteanu)
- Cerul şi podoabele lui, după credinţele poporului Român (with Antoaneta Olteanu)
- Mitologie românească
Референце
уреди- ^ Pagina Tudor Pamfile Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) pe situl Bibliotecii Județene „V.A. Urechia”, Galați. Pagină accesată pe 5 februarie 2013.
- ^ „Università de Firenze - Tudor Pamfile”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 28. 05. 2019.
- ^ Gheorghe Samoilă, Jacob de Neuschotz 1819 - 1888. Viața și faptele în texte și documente, Editura Stef, Iași. 2010. ISBN 978-606-575-023-4. стр. 195-199.
Спољашње везе
уреди
