Улрих II Цељски
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Улрих II Цељски (нем. Ulrich II von Cilli; 1406 — Београд, 9. новембар 1456) је био последњи Цељски гроф.
Улрих II Цељски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. фебруар 1406. |
Место рођења | Цеље, |
Датум смрти | 9. новембар 1456.50 год.) ( |
Место смрти | Београд, |
Породица | |
Супружник | Катарина Бранковић |
Потомство | Јелисавета Цељска |
Родитељи | Фридрих II Цељски Елизабета Франкопан |
Био је син Фридриха II и Елизабете Франкопан. Улрих се 1433. оженио Катарином Бранковић, кћерком српског деспота Ђурђа Бранковића са којом је имао троје деце, која су умрла пре њега.
Дипломатија
уредиЗа разлику од оца Фридриха II, Улрих је био следбеник деде Хермана II и био је уважена фигура у европској политици. Спретно је користио породичне везе Цељске династије. Од Жигмунда Луксембуршког добио је назив Римско-немачког кнеза 30. новембра 1436. То му је омогућило да кандидидује за положај царске круне шта га је изједначило са Хабзбурговцима. Са својом властелом Цељани су представљали препреку Хабзбурговцима. То су решили једном нагодбом 1443.
Улрих је имао и претензије за намесника Чешке (1438/39). Такође је наследио краља Твртка II Котроманића у Босни 1444. Са армијом Јана Витовца освојио је и градове у Хрватској и Славонији, то му је омогућило назив Славонски бан и краљ Далмације и Хрватске 1454.
Након смрти Албрехта II и пред рођење првог сина (Ладислава), Улрих се борио за туторство. Ладислав V Посмрче је био Улрихов нећак и дедовао Угарску, Чешку круну и Војводство Аустрију. Тако је Улрих као његов рођак добио од цара Фридриха III Хабзбуршког 1452. област над Ладиславом као дететом. Са тиме Улрих II је добио власт у Војводини Аустрији а 1456. и краљево наместништво (губернатуру) у Угарској.
Завера и убиство
уредиСа својим политичким амбицијама и положајем Цељани су се сукобили са угарском династијом Хуњади. Постављањем Улриха II за угарског намесника добили су повод да га одстране. У новембру 1456. у Београду окупила се велика крсташка војска, да би спречила турски продор даље у Европу. Улрих II је стигао у Београд заједно са младим краљем Ладиславом и тамо 9. новембра 1456. је постао жртва Ладислава Хуњадија, сина Јаноша Хуњадија.
Улриху II је била одсечена глава у земунској тврђави и бачена кроз зидине према угарској страни. То је оставило и дубоки утисак у Србији и код његовог таста Ђурђа Бранковића.
Убиством Улриха II Цељског, умро је и последњи мушки потомак Цељских грофова. Династија је одумрла а њихово имање је прешло у руке Хабзбурговаца.
Тело Улриха II лежало је неколико дана у земунској тврђави. Археолози су тамо нашли метални фрагмент са грбом Цељских грофова.
Данас грб Словеније носи и три шестокраке звезде другачијег облика од оригиналних, које би требало да симболизују Цељске грофове.[1]
Породично стабло
уреди2. Фридрих II Цељски | ||||||||||||||||
1. Улрих II Цељски | ||||||||||||||||
3. Елизабета Франкопан | ||||||||||||||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ In Brief| slovenia.si[мртва веза] на порталу Владе Словеније о Словенији (језик: енглески)