Умба

Варошица у Мурманској области Русије

Умба (рус. Умба) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Варошица се налази на крајњем југу Мурманске области и административно припада њеном Терском рејону чији је уједно и административни центар.

Умба
Умба

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Мурманска област
РејонТерски рејон
Основанпрви помен 1466.
Варошица од1930.
Становништво
Становништво
 — 20164.772
Географске карактеристике
Координате66° 40′ 53″ С; 34° 20′ 44″ И / 66.681389° С; 34.345556° И / 66.681389; 34.345556
Временска зонаUTC+3
Апс. висина5 m
Умба на карти Русије
Умба
Умба
Умба на карти Русије
Умба на карти Мурманске области
Умба
Умба
Умба на карти Мурманске области
Остали подаци
Поштански број184701−184703
Позивни број+7 81559
Регистарска ознака51
ОКАТО код47 220 551
ОКТМО код47 620 151 051
Веб-сајт
gorposumba.gov-murman.ru

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у варошици је живело 4.772 становника.

Географија уреди

Варошица Умба налази се на јужној Кандалакшкој обали Кољског полуострва, на обали Кандалакшког залива Белог мора, на ушћу истоимене реке Умбе. Налази се на надморској висини од 5 метара. Неколико километара источно од вароши налази се полуострво Туриј чији јужни део се, као заштићено подручје, налази у границама Кандалакшког резервата биосфере.

Варошица се налази на око 110 километара југоисточно од града Кандалакше, односно на око 260 километара југоисточно од административног центра области Мурманска.

Историја уреди

У писаним изворима село Умба први пут се помиње у летопису из 1466. године као насељено место које су основали Помори, и једно је од најстаријих насеља на подручју Кољског полуострва. Заједно са селом Варзугом прво је насељено место на полуострву које се појављује у неком од званичних докумената. Село је дуго времена било феуд Соловецког манастира. Године 1765. у селу је подигнута црква посвећена Васкрсењу Христовом.

На супротној обали залива недалеко од првобитног села 1898. године основана је пилана, а уз њу је никло радничко насеље које је с временом прерасло у Нову Умбу (првобитно је насеље носило име Лесно). У Новој Умби је нешто касније саграђена и потпуно нова лука.

Стари део вароши који се налази на десној обали реке Умбе данас је популарно туристичко одредиште.

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.532 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 4.772 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2016.
5.1968.9507.2687.6998.309[2]6.497[3]5.532[4]4.772

Међународна сарадња уреди

Варошица Умба има потисане уговоре о сарадњи са следећим градовима:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2016. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди