Википедија

Уономир Словен

Уономир (745—810) је био словенски вођа из Паноније[1][2][3] током временског интервала ~790 — ~810, на простору савремене републике Хрватске.[4] Франачки Анали помињу га као Uuonomyrus Sclavus[5]

Уономир
Лични подаци
Пуно имеУономир
Датум рођења8. век
Датум смрти9. век
Породица
Родитељи?
Кнез
Периодоко 8. век — око 810.
Претходник?
НаследникЉудевид Посавски

Биографија уреди

Ерих од Фурлангије му је послао војну помоћ у Панонију, између река Дунав и Тиса, за борбу против Авара, ту су опљачкали аварске племиће.[5] Према Милку Косу, нису наишли на озбиљнији отпор Авара и заузели су им нека утврђења.[6] Следеће, 796. године, Авари су поражени и франачка власт је проширена даље на исток, до средњег Дунава.[5] Из јединог поузданог извора, „Аnnales regni Francorum“, сазнаје се да је Војномир био војсковођа.[7] Вономирова водећа позиција у кампањи претпостављена је као врло могућа с обзиром на текстуалну анализу Франачких анала.[8] према Фрањи Дворнику, покренуо је заједнички контранапад уз помоћ франачких трупа под краљем Карлом Великим, 796. године, успешно протеравши Аваре са простора Републике Хрватске.[9][10][11] У замену за помоћ Карла Великог, Војномир је био обавезан да призна франачку врховну власт.[9][10][11]

Његово порекло и друштвени положај се не помињу ни у једном каснијем средњовековном извору. [12] Вономир остаје загонетна историјска личност. Чак је и тачно читање његовог имена нејасно (Uuоnомyrо).[13] Неки аутори тумаче Вономира као словенског војводу, војсковођу франачке војске или кнеза Крањске.[14]

Постоје две најверодостојније хипотезе о његовом пореклу: Панонска и Крањска [12][15] Према панонској хипотези, Вономир је био кнез (војвода или кнез) Доња Панонија од ~ 790 до ~ 810. године. Верује се да се борио против Авара током њихове окупације данашње северне Хрватске.[16][17][18] Могуће је да је био само Словен који је изградио каријеру као војсковођа у франачким трупама и да самим тим није био неки словенски владар, тј. великаш.[19] Његов статус војводе или кнеза уопште се не помиње. У прошлости је већина историчара описала Војномира као једног од словенских војвода или кнезова у околини Фурланије. Међутим, према Петру Штиху, тешко је поверовати да би неке туђинске вође могли бити прихваћени од Франака као франачке војсковође, вероватно је био само изузетан словенски појединац који је своју каријеру направио у франачкој војсци, а можда је био фурлански Словен. [12]

Многи аутори Војномира тумаче као кнеза Крањског.[14] С друге стране Крањци су већ 791. године били под влашћу Франaка са својом основном аутономијом и владавином својих домаћих кнезова до побуне кнезa Људевида [6][7] Један од аргумената је да је Крањска била земља између Фурланије и Авара. Франачке трупе су прошле Крањску, па је ова земља природни кандидат за Војномирову домовину.[20]

Из перспектива националне историје могу се прочитати најмање два објашњења: Словеначки и Немачки аутори из аустријског дела Аустроугарске склони су да подржавају крањско порекло, а Хрватски аутори су склони подржавању панонскe тезe.[6][7]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Mediaeval Academy of America (1945). Speculum. University of California. стр. 230. 
  2. ^ Lučić, Josip (2019). „Erich”. Encyclopedia LZMK. 
  3. ^ Lučić, Josip (1998). „Erich”. Croatian Biographical Lexicon. 
  4. ^ Mladjov, Ian. „Croatian Rulers” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 11. 2010. г. Приступљено 2007-10-05. 
  5. ^ а б в Oto Luthar (2008). The Land Between: A History of Slovenia. Peter Lang. стр. 94—95. ISBN 978-3-631-57011-1. 
  6. ^ а б в Kos Milko Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku, Ljubljana, Leonova družba, pg. 325-327 [1]
  7. ^ а б в Grafenauer Bogo: Vojnomir Архивирано август 23, 2011 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Šišić Ferdinand, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara (1902), Zagreb, str. 304, 305, Nakladni zavod matice Hrvatske.
  9. ^ а б Dvornik, Francis (1956). The Slavs . American Academy of Arts and Sciences.  [потребна страна]
  10. ^ а б Riché, Pierre (1993). The Carolingians: A Family Who Forged Europe. University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1342-4. 
  11. ^ а б Wiet, Gaston (1975). The Great Medieval Civilizations. Allen and Unwin. 
  12. ^ а б в Štih 2001, стр. 41–42.
  13. ^ Nenad, Labus (2000): Tko je ubio vojvodu Erika. From: Šanjek Franjo (ur): Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru. Sv. 42, page 10
  14. ^ а б for example W. Pohl, H. Krahwinkler, R. Bratož, F. Kos, M. Kos, B. Grafenauer. In: Štih, Peter (2001). Ozemlje Slovenije v zgodnjem srednjem veku: Osnovne poteze zgodovinskega razvoja od začetka 6. do konca 9. stoletja. Ljubljana, Filozofska fakulteta. Page 41-42; and in: Grafenauer Bogo: Vojnomir Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2011)
  15. ^ Voje Ignacij, Nemirni Balkan: Zgodovinski pregled od 6. do 18. stoletja (1994), page 47, Ljubljana, DZS.
  16. ^ Milos M. Vujnovich (1974). Yugoslavs in Louisiana . Pelican Publishing. стр. 7–. ISBN 978-1-4556-1455-4. 
  17. ^ Lister M. Matheson (2012). Icons of the Middle Ages: Rulers, Writers, Rebels, and Saints. ABC-CLIO. стр. 162—. ISBN 978-0-313-34080-2. 
  18. ^ Peter Heather (4. 3. 2010). Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe. Oxford University Press. стр. 533—. ISBN 978-0-19-975272-0. 
  19. ^ Corpus testimoniorum vetustissimorum ad historiam slavicam pertinentium. Издательская фирма "Восточная лит-ра" РАН. 1995. „По мнению В.Поля, Вономир не был самостоятельным правителем, а был лишь славянским выходцем на службе у франков: «славянскому „племенному князю" Эрик, вероятно, не дал бы так легко своих людей в подчинение...” 
  20. ^ Kos Milko, Zgodovina Slovencev od naselitve do reformacije (1933), Ljubljana, str. 64, Jugoslovanska knjigarna.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уономир_Словен&oldid=27030487”