ФК Хал Сити

(преусмерено са ФК Хал сити)

ФК Хал Сити је енглески фудбалски клуб из Кингстона на Халу. Тренутно се такмичи у Чемпионшипу, након што је у сезони 2016/17. испао из Премијер лиге. Основан је 1904. а најбољи пласман Хал Ситија у Енглеској фудбалској лиги је треће место у старој Другој лиги у сезони 1909/10 те у сезони 2007/08. Потом су се пласирали у Премијер лигу после победе над Бристол Ситијем од 1-0 у финалу плеј-офа на стадиону Вембли. Најбољи пласман у куп такмичењима је полуфинале у ФА купу из 1930.

Хал Сити
Пуно имеHull City Association Football Club
НадимакThe Tigers (Тигрови)
Основан1904.; пре 120 година (1904)
СтадионМКМ Стадион, Кингстон на Халу
Капацитет25.404
ДиректорЕгипат Асем Алам
МенаџерЕнглеска Лијам Росениор
ЛигаЧемпионшип
2022/23 .Чемпионшип, 15.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Од 2002. клуб мечеве као домаћин игра на МКМ Стадиону у Халу. До 2002. домаћи терен је био на Бутфери парку, али након обелодањивања планова за рушење Бутфери парка, клуб се сели на садашњу локацију. Играчи наступају у традиционалној црно-наранџстој опреми, често са пругастим дизајном, чиме су стекли надимак Тигрови (енгл. The Tigers). Маскота клуба је тигар Роури.

Историја

уреди

Рана историја клуба

уреди

Хал Сити фудбалски је основан јуна 1904. године.[1]Неколико година у прошлости, покушали су да постану фудбалски клуб, али ово се показало веома тешко зато што су у граду доминирали рагби тимови као што су ФК Хал и Хал Кингстон роверси.[1] Клубска прва сезона као професионални фудбалски клуб почела је само са пријатељским мечевима зато што на датум оснивања клуба, клуб није био у могућности да се учлани у другу лигу Енглеске у фудбалу за сезону 1904—1905.[2] Прва пријатељска игра клуба икада, се завршила резултатом 2–2 са клубом ФК Нотс Каунти 1. септембра 1904. године, док је било 6.000 гледалаца тог меча. Први мечеви тог клуба су играни на стадиону Булевар, дому рагби тима ФК Хал.[3] Халова први такмичарски меч је био у прелиминарној рунди ФА купа са резултатом од 3–3 против екипе ФК Стокхон, 17. септембра, али је Хал био елиминисан после пораза у решаншу са 4–1, 22. септембра те исте године.[4] После сукоба са власницима тог стадиона, Хал Сити се преместио на стадион крикетски терен Аналби роуд.[1] После одиграних 44 пријатељских утакмица прошле сезоне, Хал Сити је коначно прихваћен у другу дивизију те фудбалске лиге у сезони 1905—1906.[5] Други тимови који су се такмичили у тој лиги те сезоне су били: ФК Манчестер јунајтед и ФК Челси, као и ривали из Јоркшира Барнсли, Бредфорд Сити и Лидс Сити.[6] Хал је играо против Барнслија на домаћем терену;што је била њихова прва утакмица у лиги, меч који је Хал победио са резултатом од 4–1.[6] У међувремену, Хал је завршио ту сезону на петом месту.[5]

Хал Сити и Гримзби таун су била једина два професионална тима која су имала званичну дозволу да играју на Божић због захтева трговине рибе. Ова традиција је сада нестала због драматичног одбијања њихових путничких флота задњих година.[7] Следеће сезоне Хал Сити је изградио нови терен преко пута терена за крикет. Под вођством тренером Емброуем Ленглијем, Хал је наставио да заврши на врху таблеле. Они су били врло близу промоције у сезони 1909—1910, док је то био њихов рекорд до 2008. године. Хал је био трећи, у поенима са друго-пласираним Олдхем Атлетиком, и због тога су пропустили промоцију за само 0.29 дата гола по утакмици.[5] Хал је до Првог светског рата био на врху табеле, али је после рата тим завршио на доњем делу табеле у седам сезона испод једанаестог места, и тиме је 1930. године био релегатиран у Трећу дивизију севера.[5]

Средина 20-ог века

уреди

Халов највећи успех у купским такмичењима, у ФА купу и осталим, је био 1930. године, када су они стигли до полуфинала ФА купа.[8] У трци за куп, Хал је био избачен из лиге од стране евентуалних шампиона у другој и трећој дивизији; од стране Блекпула Плајмут Аргилеа. Они су тада избацили Манчестер Сити, да би играли са Њукасл јунајтедом у четвртфиналу. Први меч на Сент Џејмс парку се завршио резултатом 1–1, али је у реваншу Хал победио Њукасл са 1–0. У полуфиланом мечу са Арсеналом, меч су играли на Еланд роуду у Лидсу, и укатмица се завршила са 2–2, и дошло је до реванша. Арсенал је избацио Хал на терену Астон Виле, са резултатом од 1–0.[5]

После Другог светског рата, клуб се преместио на Ботфери парк.[9] Сезоне 1948—1949, у којој је Хал предводио бивши енглески репрезентивац Рејч Картер, Хал је био шампион Треће дивизије севера.[5] "Јо-Јоинг" између друге и треће лиге у енглеском фудбалу, Хал Сити је имао промоцијску сезону, из треће у другу дивизију, поново 1959. и 1966. године, освајајући трећу дивизију каснијих година.[10][11] Хал је такође постао први тим на свету који је испао из купа на пенале, побеђен од Манчестер јунајтеда у полуфиналу Ватни купа 1. августа 1970. године.[12] Раних 80-их, Хал Сити је био у четвртој дивизији, и финансијски прасак је довео до принудне управе. Дон Робинсон је постао председник и прогласио Колина Аплтона као новог менаџера. Обојица су имали везе са не-лигашким клубом ФК Скарбоург. Промоција у Трећу дивизију је била 1983. године, са младим тимом, од којих ће доста енглески репрезентативци под вођством Брајана Марвуда, и будућег енглеског менаџера Стива Макларена, везни играч Били Вајтхурст, и голгетер Лес Мутри су постали део енглеске репрезентације. Када је Хал Сити пропустио промоцију за само један гол, Аплтон је напустио Хал и прешао у Сванзи Сити.

Тренутни састав

уреди

Од 15. септембра 2018.[13]

Бр. Позиција Играч
1   Г Дејвид Маршал
2   О Ерик Лихај
3   О Ондреј Мазух
4   О Џорди де Вајс
5   О Рис Бурк
6   С Кевин Стјуарт
7   С Евандро
9   Н Нуха Дико
10   С Џон Торал
11   С Давид Милинковић
12   Г Џорџ Лонг
14   С Камил Гросицки
15   О Ангус Макдоналд
Бр. Позиција Играч
16   С Џексон Ирвин
17   О Тод Кејн
18   С Данијел Бети
19   Н Вил Кејн
20   Н Џерон Боуен
21   О Брандон Флеминг
22   С Маркус Хенриксен (капитен)
23   О Стивен Кингсли
24   С Џејмс Вир
25   Н Фрејзер Кемпбел
27   С Роби Макензи
29   Н Крис Мартин
35   О Томи Елфик

Играч године

уреди
 
Мајкл Тарнер, Играч године 2007/08. и 2008/09.
Година Победник
2000/01   Јан Гудисон
2001/02   Гери Александер
2002/03   Стјуарт Елиот
2003/04   Дамијен Деланеј
2004/05   Стјуарт Елиот
2005/06   Боаз Михил
2006/07   Енди Давсон
2007/08   Мајкл Тарнер
2008/09   Мајкл Тарнер

Освајачи по земљама:

Држава Број
  Енглеска 4
  Северна Ирска 2
  Ирска 1
  Велс 1
  Јамајка 1

Тренери

уреди

Једино професионални, такмичарски мечеви се рачунају.

Тренер Нац Време на клупи Г П Н И Победа %
Џејмс Рамстер   август 1904–април 1905 0 0 0 0 00.00
Емброуз Ленгли   април 1905–април 1913 318 143 67 108 44.96
Хари Чапман   април 1913–септембар 1914 45 20 10 15 44.44
Фред Стрингер   септембар 1914–јул 1916 43 22 6 15 51.16
Давид Мениез   јул 1916–јун 1921 90 31 27 32 34.44
Перси Левис   јул 1921–јануар 1923 71 27 18 26 38.02
Били МекКракен   фебруар 1923–мај 1931 375 134 104 137 35.73
Хејдн Грин   мај 1931–март 1934 123 61 24 38 49.59
Џек Хил   март 1934–јануар 1936 77 24 15 38 31.16
Давид Мениез   фебруар 1936–октобар 1936 24 5 8 11 20.83
Ернест Блекбурн   децембар 1936–јануар 1946 117 50 31 36 42.73
Френк Бакли   мај 1946–март 1948 80 33 19 28 41.25
Рејч Картер   март 1948–септембар 1951 157 74 41 42 47.13
Боб Џексон   јун 1952–март 1955 123 42 26 55 34.14
Боб Бруклбанк   март 1955–мај 1961 302 113 71 118 37.41
Клиф Бритон   јул 1961–новембар 1969 406 170 101 135 41.87
Тери Нејл   јун 1970–септембар 1974 174 61 55 58 35.05
Џон Кеј   септембар 1974–октобар 1977 126 40 40 46 31.74
Боби Колинс   октобар 1977–фебруар 1978 19 4 7 8 21.05
Кен Хаугтон   април 1978–децембар 1979 72 23 22 27 31.94
Мајк Смит   децембар 1979–март 1982 99 27 29 43 27.27
Боби Браун   март 1982–јун 1982 19 10 4 5 52.63
Колин Апелтон   јун 1982–мај 1984 91 47 29 15 51.64
Брајан Хортон   јун 1984–април 1988 195 77 58 60 39.48
Еди Греј   јун 1988–мај 1989 51 13 14 24 25.49
Колин Апелтон   мај 1989–октобар 1989 16 1 8 7 6.25
Стен Тернет   новембар 1989–јануар 1991 62 19 15 28 30.64
Тери Долан   јануар 1991–јул 1997 322 99 96 127 30.74
Марк Хетлеј   јул 1997–новембар 1998 76 17 14 45 22.36
Верен Џорс   новембар 1998–април 2000 86 33 25 28 38.37
Били Расел   април 2000 2 0 0 2 00.00
Брајан Литл   април 2000–фебруар 2002 97 41 28 28 42.26
Били Расел   фебруар 2002–април 2002 7 1 1 5 14.28
Јан Мелби   април 2002–октобар 2002 17 2 8 7 11.76
Били Расел   октобар 2002 1 1 0 0 100.00
Петер Телјор   октобар 2002–јун 2006 184 77 50 57 41.84
Фил Паркинсон   јун 2006–децембар 2006 24 5 6 13 20.83
Фил Браун   децембар 2006–март 2010 128 47 31 50 36.72
Ијан Дови   март 2010 – јун 2010 9 1 3 5 11.11
Најџел Пирсон   јун 2010 – новембар 2011 64 23 20 21 35.94
Ник Бармби   новембар 2011 –мај 2012 33 13 8 12 39.39
Стив Брус   јун 2012 – до данас 51 25 9 17 49.02

Референце

уреди
  1. ^ а б в „1904–1915: The Formative Years”. Hull City Mad. 2. 1. 2002. Приступљено 1. 8. 2013. 
  2. ^ „Hull City”. Historical Football Kits. Приступљено 18. 6. 2007. 
  3. ^ „History of the Tigers”. Hull City A.F.C. 10. 5. 2011. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 1. 8. 2013. 
  4. ^ Peterson, Mike (1999). The Definitive Hull City A.F.C. : A statistical history to 1999. Tony Brown. стр. 13. ISBN 978-1-899468-13-3. 
  5. ^ а б в г д ђ „Hull City”. Football Club History Database. Приступљено 1. 8. 2013. 
  6. ^ а б Peterson, стр. 13.
  7. ^ Grimsby fish market to open over festive period Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012) – FISHupdate.com
  8. ^ „1919–1939: Inter War Promise Not Fulfilled”. Hull City Mad. 2. 1. 2002. Приступљено 1. 8. 2013. 
  9. ^ Beill, Andy (6. 11. 2007). „Boothferry Park”. Hull City Mad. Приступљено 1. 8. 2013. 
  10. ^ „1939–1961: The Carter Era and Beyond”. Hull City Mad. 2. 1. 2002. Приступљено 1. 8. 2013. 
  11. ^ „1961–1980: Rising under Britton then Decline”. Hull City Mad. 2. 1. 2002. Приступљено 1. 8. 2013. 
  12. ^ Ingle, Sean; Murray, Scott (10. 1. 2002). „Shooting from the hip”. The Guardian. UK. Приступљено 1. 8. 2013. 
  13. ^ „Састав на званичном сајту”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 22. 10. 2018. 

Литература

уреди
  • Peterson, Mike (1999). The Definitive Hull City A.F.C. : A statistical history to 1999. Tony Brown. стр. 13. ISBN 978-1-899468-13-3. 

Спољашње везе

уреди