Фастовецкаја
Фастовецкаја (рус. Фастовецкая) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на североистоку Краснодарске покрајине и административно припада њеном Тихоречком рејону.
| Фастовецкаја Фастовецкая | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Тихоречки рејон |
| Основан | 1829. |
| Стара имена | до 1930 − Тихорецкаја |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 8.573 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 54′ 37″ С; 40° 12′ 32″ И / 45.9103° С; 40.2089° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 57 m |
.svg)  Фастовецкаја Фастовецкаја на карти Русије | |
.svg) Фастовецкаја Фастовецкаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 352101 |
| Позивни број | +7 86196 |
| ОКАТО код | 03 254 822 001 |
| ОКТМО код | 03 654 422 101 |
.png)
.png)
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије из 2010. у насељу је живело 8.573 становника.
Географија уреди
Станица Фастовецскаја се налази на североистоку Краснодарске покрајине, у зони ниске и једноличне Кубањско-приазовске степе. Село се налази на надморској висини од око 57 метра и лежи на левој обали реке Тихонке, десне притоке реке Челбас. Удаљено је 7 км североисточно од рејонског центра, града Тихорецка, односно око 131 км североисточно од града Краснодара, седишта Покрајине.
Историја уреди
Село је основано 1829. под именом Тихорецко, а већ 1848. преобразовано је у козачку станицу и предно на управу Кавкаском козачком одреду.[1]
Године 1930. село добија садашње име у знак сећања на извесног Фастовца који је једно време управљао оближњом станицом.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 8.573 становника,[2] што је благи пад у односу на попис одржан осам година раније када је село имало 8.694 становника.[3]
| 1890. | 1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|
| 5.000 | 5.771 | 7.473 | 8.694[4] | 8.573[2] |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 241. — 395 с.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 17. 12. 2017.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
