Ферекрат

атенски комедиограф

Ферекрат (грч. Φερεκράτης, 5. век п. н. е.) био је један од истакнутих атинских комедиографа који је стварао у оквиру старе атичке комедије. Био је савременик комедиографа Кратина, Кратеса, Еуполида, Платона и Аристофана,[1] при чему је био нешто млађи од прве двојице и нешто старији од осталих.

Једно од најважнијих сведочанстава о Ферекрату налази се у спису непознатог аутора О комедији, но то место у тексту је оштећено, а уз емендацију коју су прихватили и Аугустус Меинеке и већина других филолога, оно гласи: Φερεκράτης Ἀθηναῖος νικᾷ ἐπὶ Θεοδώρου, γενόμενος δὲ ὑποκριτὴς ἐζήλωκε Κράτητα. Καὶ αὖ τοῦ μὲν λοιδορεῖν ἀπέστη, πράγματα δὲ εἰσηγούμενος καινὰ ηὐδοκίμει γενόμενος εὑρετικὸς μύθων. = "Ферекрат Атињанин однео је победу у доба (архонта) Теодора, угледајући се на Кратеса, чији је глумац био. Али, опет, одустао је од грђења, него је уводећи нове теме уживао популарност као проналазач прича".[2]

Из тог одељка сазнајемо да је Ферекрат први пут победио на драмском надметању за време архонта Теодора, тј. 438. п. н. е., те да је подражавао стил Кратеса, у чијим је комадима раније глумио. Из друге реченице, као и из онога што у Поетици каже Аристотел,[3] може се утврдити какву су промену Кратес, а затим и Ферекрат, увели у комедију: наиме, то да су ублажили грубо исмевање и ругање – оно што Аристотел назива "јампским правцем" (ἰαμβικὴ ἰδέα), те да су своје комаде почели градити око јединственог заплета и уз више драмске радње. Из сачуваних фрагмената и цитата [4] видимо да Ферекрат ипак није сасвим одустао од личне критике, јер у тим фрагментима напада Алкибијада, трагичара Мелантија (кога је и Аристофан исмевао у Миру и Птицама) и друге. Но ти фрагменти такође показују да су његове главне одлике била домишљатост у креирању заплета и извесна елеганција у изразу, због које је назван "најатичнијим" (Ἀττικώτατος) [5] Но његов атички језик не одликује се баш такво строгим чистунством као Аристофанов и као језик других комедиографа тог периода.[6]

Дела уреди

Попис комедија уреди

Своје прве победе на Великим Дионисијама и Ленејама Ферекрат је однео између 440. и 430. п. н. е. Око броја комедија које је Фекретат написао у античким изворима постоји мања конфузија: анонимни спис О комедији приписује му осамнаест, а Суда седамнаест комада.[7] Но заправо је под његовим именом сачувано 19 наслова (од којих неки вероватно нису аутентични), те око 300 фрагмената и цитата. Наслови су:

  • Добри људи (Ἀγαθοί)
  • Дивљаци (Ἄγριοι)
  • Човек-Херакле (Ἀνθροφηρακλῆς)
  • Пребези (Αὐτόμολοι)
  • Старице (Γρᾶες)
  • Роб-учитељ (Δουλοδιδάσκαλος)
  • Заборавко или Море (Ἐπιλήσμων ἢ Θάλαττα)
  • Кухиња или Ноћна светковина (Ἰπνὸς ἢ Παννυχίς)
  • Коријана (Κοριαννώ, женско име)
  • Безвезњаковићи (Κραπαταλοί)
  • Тричарије (Λῆροι)
  • Рудари (Μεταλλεῖς)
  • Странци (Μετοικοί)
  • Људи-мрави (Μυρμηκάνθρωποι)
  • Персијанци (Πέρσαι)
  • Лист (Πετάλη)
  • Тиранка (Τυραννίς)
  • Хирон (Χείρων)
  • Лажни Херакле (Ψευδηρακλῆς, можда друго име за Човека-Херакла)

Теме и мотиви уреди

Најзанимљива је комедија Дивљаци (Ἄγριοι), с обзиром на то да се спомиње у Платоновом дијалогу Протагора [8] Тај је комад приказан на Ленејама 420. п. н. е. и бави се судбином људи који су одлучили да напусте цивилизацију и живе у дивљини. У Пребезима (Αὐτόμολοι) парабазу је изгледа изводио хор састављен од богова. У Рударима (Μεταλλεῖς) подземни свет описан је као утопија, а сличан се мотив појављује и у Персијанцима (Πέρσαι). Људи-мрави (Μυρμηκάνθρωποι) обрађивали су причу о Деукалионовом потопу и Зевсовој одлуци да поново насели Земљу тако што ће мраве претворити у људе – што је била компилација мита о Великом потопу и приче о пореклу Мирмидонаца. Тиранка (Τυραννίς) се можда бавила женском владом, па је по тематици могла наликовати Аристофановим Еклесијазусама. Из Хирона (Χείρων) је сачуван један дужи фрагмент, у коме се Музика жали на то како савремени музичари поступају с њом.[9] У Безвезњаковићима (Κραπαταλοί) песник каже да се κραπαταλός (заправо врста неке јефтине и незнатне рибе) користи као новац у Хаду.[10]

Ферекратејски метар уреди

Сам Ферекрат хвали се проналаском нове метричке схеме, која је и названа по њему ферекратеј (φερεκρατήιον):

ἄνδρες, πρόσχετε τὸν νοῦν
ἐξευρήματι καινῷ
συμπτύκτοις ἀναπαίστοις.
људи, обратите пажњу
на изум нови,
на сложене анапесте.

Схема ових стихова може се најбоље објаснити као хоријамб са спондејем у основи и дугим слогом као завршетком. Сам Ферекрат назива схему анапестичком и, премда се стихови могу скандирати као анапести, он вероватно мисли само на то да је схему користи у парабазама, које су се често називале "анапестима" јер су изворно биле у анапестичком метру. Ферекратеј је релативно чест у грчким хорским партијама, а налазимо га и код Хорација.[11]

Референце уреди

  1. ^ Suda, s.v. Πλάτων (Adler number: pi,1708).[мртва веза]
  2. ^ Аноним, О комедији, 29, п. 8.
  3. ^ Аристотел, Поетика, 1449б.7: "А од атинских песника први је Кратет почео обрађивати опште градиво (καθόλου) и митове, напустивши јампски правац (ἰαμβικὴ ἰδέα)", превод: Милош Н. Ђурић.
  4. ^ Atenej, Deipnosophistae, VIII, 343c; XII, 538b; Fotije, Biblioteka, 626, 10.
  5. ^ Npr. Suda, s.v. Ἀθηναίας (Adler number: alpha,729).[мртва веза]
  6. ^ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Pherecrates. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2013)
  7. ^ Suda, s.v. Φερεκράτης.[мртва веза]
  8. ^ Platon, Protagora, 327d.
  9. ^ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Pherecrates.
  10. ^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, s.v. κραπαταλός, ὁ.
  11. ^ William Smith (ur.), loc. cit.