Фермо
Фермо (итал. Fermo) град је у средишњој Италији. Град је средиште истоименог округа Фермо у оквиру италијанске покрајине Марке.
| Фермо Fermo | |
|---|---|
 Панорама Ферма | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија | Марке |
| Покрајина | Фермо |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 37.955 |
| — густина | 305,67 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 09′ 38″ С; 13° 43′ 05″ И / 43.160556° С; 13.718056° ИКоординате: 43° 09′ 38″ С; 13° 43′ 05″ И / 43.160556° С; 13.718056° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 319 m |
| Површина | 124,17 km2 |
  Фермо Фермо на мапи Италије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Сатурнино ди Руско |
| Поштански број | 63023 |
| Позивни број | 0734 |
| Веб-сајт | |
| www.fermo.net | |
Природне одликеУреди
Град Фермо налази се у средишњем делу Италије, близу западне обале Јадрана. Град се налази у брдској области познатој по виноградрству, изнад које се ка западу издижу средишњи Апенини. Положај града је несвакидашњи - старој језгро града сместило се на врху брда, од кога се пружају веома стрме улице ка градском ободу на све стране.
ИсторијаУреди
Град је препознатљив по остацима киклопских зидина. Антички Firmum Picenumје основан као латинска колонија 264. п. н. е. и био је месно средиште римске власти у овој области. У граду је дјеловао Илирски колегијум светог Петра и Павла, као богословија (сјемениште), утемељен између 1585. - 1590. Утемељивач је био Фелиће Перети, каснији папа Сикст V, а један од полазника био је Saba (Сава) Lupi, из Поповог поља, добрих врлина, око 40 година је имао 1721. године, питомац сјеменишта у Ферму, од родитеља шизматика (православних). [1]
СтановништвоУреди
Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 37.016 становника.[2]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 24.045 | 25.203 | 27.070 | 30.545 | 34.067 | 35.119 | 35.111 | 35.502 | 37.016 |
Фермо данас има око 38.000 становника, махом Италијана. То је готово дупло више него пре 100 година.
Партнерски градовиУреди
ГалеријаУреди
Типична улица старог Ферма
Градска катедрала
Средишњи градски трг
Унутрашњост градксог позоришта
РеференцеУреди
- ^ Змајевић, Вицко (2015). Изабрана дјела надбискупа Вицка Замјевића, писмо 131. Загреб: Салесиана. стр. 102, 363.
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
