Филип Ивановић

Filozof, helenista i vizantolog

Филип Ивановић (Титоград, 6. јануар 1986) је филозоф, хелениста и политичар. Ивановић је научни сарадник на Универзитету Црне Горе и министар вањских послова Црне Горе.[1]

Филип Ивановић
Званични портрет на сајту Владе Црне Горе (2023)
Лични подаци
Датум рођења(1986-01-06)6. јануар 1986.(38 год.)
Место рођењаТитоград, СФР Југославија
ОбразовањеДоктор филозофских наука
УниверзитетУниверзитет у Болоњи;
Норвешки универзитет за науку и технологију
ЗанимањеФилозоф; политичар
Филозофски рад
ИнтересовањаФилозофија
Византологија
Историја филозофије
Патристика

Биографија уреди

Образовање уреди

У родном мјесту је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је (с оцјеном 110/110) на Одсјеку за филозофију Универзитета у Болоњи, гдје је и магистрирао (с оцјеном 110/110 cum laude) 2009. године с тезом о Дионисију Ареопагиту.

Докторирао је 2014. године на Одсјеку за филозофију и религијске студије Норвешког универзитета за науку и технологију у Трондхајму,[2] одбранивши докторску тезу[3] пред међународном комисијом у саставу: академик проф. др Ендру Лаут (Британска академија наука, УК), проф. др Пол М. Блауерс (Милиган Колеџ, САД) и проф. др Самуел Рубенсон (Универзитет у Лунду, Шведска).

Завршио је и професионалне постдипломске студије (postgraduate diploma) из области дипломатске праксе на Институту Уједињених нација за истраживање и обуку (UNITAR).[4]

Научна и стручна каријера уреди

Од 2010. до 2014. године радио је као предавач и истраживач (research & teaching fellow) на Норвешком универзитету за науку и технологију. Од 2015. до 2016. био је научни сарадник Ван Лир Института у Јерусалиму[5] и гостујући истраживач на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а од 2016. до 2017. ради као истраживач на Одсјеку за хеленистику Универзитета у Левену. Усавршавао се на Универзитету у Орхусу (2010) и два пута (2012/2013. и 2017/2018) на Норвешком институту у Атини као стипендиста Оназис фондације.[6] Академске 2018/2019. године предаје естетику на Музичкој академији Универзитета Црне Горе,[7] а 2019. године бива изабран у звање доцента за област филозофија и култура на Универзитету Доња Горица у Подгорици.[2] У априлу 2022. изабран је за научног сарадника на Институту за напредне студије Универзитета Црне Горе.[8]

Оснивач је и директор Центра за хеленске студије у Подгорици,[9] утемељивач Међународне конференције хеленских студија,[10] те главни уредник међународног научног часописа Akropolis: Journal of Hellenic Studies.[11] Члан је Одбора за филозофију и социологију Црногорске академије наука и умјетности,[12] Радне групе за преговоре о приступању Црне Горе Европској унији за поглавље 25 "Наука и истраживање",[13] Колегијума научних сарадника (College of Research Associates) Европске научне фондације. Изабран је за експерта за (ре)акредитацију студијских програма при Агенцији за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања Црне Горе.[14] Од маја 2022. до августа 2023. био је члан Управног одбора Универзитета Црне Горе.[15] У 2022. години је био члан Жирија за додјелу Тринаестојулске награде, највишег државног признања Црне Горе.[16]

Члан је бројних научних и професионалних удружења, међу којима и: Центра младих научника и умјетника ЦАНУ,[17] Међународног друштва за изучавање средњевјековне филозофије,[18] Међународног удружења за патристичке студије,[19] Сјеверноамеричког патристичког удружења,[20] Америчког филозофског удружења,[21] и др.

Ивановић је такође члан Младе академије наука Европе[22] и редовни члан (у рангу fellow) Краљевског историјског друштва.[23]

Учествовао је на преко тридесет међународних конференција и симпозијума у Италији, Аргентини, Израелу, Грчкој, УК, Шпанији, Русији, и др. Говори енглески, италијански и француски језик, а служи се шпанским и грчким.[6]

Политичка каријера уреди

Влада Здравка Кривокапића именовала је Ивановића за амбасадора Црне Горе при Светој столици, за шта је у септембру 2021. године добио агреман из Ватикана. Тадашњи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је да потпише указ о Ивановићевом постављењу, правдајући тај став мишљењем да у Ватикан треба да иде каријерни дипломата.[24]

Ивановић је један од оснивача[25] и члан Предсједништва Покрета Европа сад![26] на чијем су челу Милојко Спајић и актуелни предсједник Црне Горе Јаков Милатовић. У априлу 2023. постао је одборник у Скупштини Главног града,[27] али је убрзо затим поднио оставку на то мјесто због неспојивости функција.[28]

Након Милатовићеве побједе на предсједничким изборима, обављао је дужност савјетника предсједника за спољну политику.[29][30][31][32]

На парламентарним изборима 11. јуна 2023. године, Ивановић је био други на листи, након Милојка Спајића.[33] Покрет је на изборима освојио 24 мандата у Скупштини.[34] На конститутивној сједници Скупштине, одржаној 27. јула 2023. године, верификован му је мандат посланика.[35]

На дужност министра вањских послова Ивановић је ступио 31. октобра 2023. године, када је у Скупштини Црне Горе изабрана 44. Влада Црне Горе, с Милојком Спајићем на челу.[36]

Дјела (избор) уреди

Књиге уреди

  • Desiring the Beautiful: The Erotic-Aesthetic Dimension of Deification in Dionysius the Areopagite and Maximus the Confessor, Washington, DC: The Catholic University of America Press, 2019
  • Symbol and Icon: Dionysius the Areopagite and the Iconoclastic Crisis, Eugene, OR: Pickwick, 2010

Научни радови уреди

  • “Accordo e armonia. L’estetica neoplatonica di Leon Battista Alberti”, in: A. Tagliapietra, G. Ghirelli, E. Maglione, C. Piccione (a cura di), Storie dell'dea di immagine. Dalla filosofia antica all'arte contemporanea, Milano: Mimesis, 2022, 191-207.
  • “Il pensiero patristico bizantino dei secoli IV-VIII e l’ambiente”, Byzantina Symmeikta, 31, 2021, 139-152.
  • “Pseudo-Dionysius and the Importance of Sensible Things”, in: F. Dell’Acqua & E.S. Mainoldi (eds.), Pseudo-Dionysius and Christian Visual Culture c. 500-900, London: Palgrave MacMillan, 2020, 77-87.
  • “Philosophy as a Way of Life in Maximus the Confessor”, in: K. Boudouris (ed.), Proceedings of the XXIII World Congress of Philosophy, vol. 6, Charlottesville: Philosophy Documentation Center, 2018, 5-9.
  • "Педагошка и терапеутска улога философије код Климента Александријског", Гласник Одјељења хуманистичких наука Црногорске академије наука и умјетност, 4, 2018, 199-217.
  • “Union with and Likeness to God: Deification According to Dionysius the Areopagite”, in: M. Edwards & E. Vasilescu (eds.), Visions of God and Ideas on Deification in Patristic Thought, London: Routledge, 2017, 118-157.
  • “Maximus the Confessor’s Conception of Beauty”, International Journal of the Classical Tradition, 22:2, 2015, 159-179.
  • “The Eternally and Uniquely Beautiful: Dionysius the Areopagite’s Understanding of the Divine Beauty”, International Journal of Philosophy and Theology, 75:3, 2014, 188- 204.
  • "Знање и традиција код Климента Александријског", Филозофија и друштво, 24:2, 2013, 264-274.
  • “The Ecclesiology of Dionysius the Areopagite”, International Journal for the Study of the Christian Church, 11:1, 2011, 27-44.
  • “Byzantine Philosophy and its Historiography”, Byzantinoslavica: Revue internationale des études byzantines, 68, 2010, 369-381.

Колумне и чланци уреди

  • "Papa Benedikt XVI: od divljenja do kritika", Vijesti, 05.01.2023.[37]
  • « La diplomatie de François s’inscrit dans l’attitude de neutralité et d’affirmation de la paix », Le Monde, 03 août 2022.[38]
  • "Mora da se mijenja paradigma političkog djelovanja", RTCG, 27.07.2022.[39]
  • "Turkey and the Eastern Mediterranean: A Chance for Cooperation or a Warning of Conflict?", E-International Relations, Apr 16 2022[40]
  • "Balkan Countries Must Get Serious on Science Diplomacy", Balkan Insight, March 1, 2021[41]
  • "Rigorozna reforma univerziteta", Vijesti, 01.07.2015.[42]

Референце уреди

  1. ^ „Izabrana 44. Vlada Crne Gore”. Vlada Crne Gore. Приступљено 2023-11-09. 
  2. ^ а б „Биографија на сајту Универзитета Доња Горица”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2020. г. 
  3. ^ „Списак одбрањених доктората на Норвешком универзитету за науку и технологију”. 
  4. ^ Gore, Univerzitet Crne. „Univerzitet Crne Gore - O Univerzitetu”. UCG - Univerzitet Crne Gore. Приступљено 2023-05-28. 
  5. ^ „Списак садашњих и бивших сарадника Ван Лир Института”. 
  6. ^ а б „Curriculum vitae Филипа Ивановића”. 
  7. ^ „Филип Ивановић, Музичка академија”. Приступљено 28. 11. 2020. 
  8. ^ „Биографија на сајту Универзитета Црне Горе”. 
  9. ^ „Почетна”. Центар за хеленске студије (на језику: српски). Приступљено 2022-05-10. 
  10. ^ „International Conference of Hellenic Studies | ICHS”. ICHS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 04. 2023. г. Приступљено 2022-05-10. 
  11. ^ „Редакција часописа Akropolis”. 
  12. ^ „Одбор за филозофију и социологију ЦАНУ”. 
  13. ^ „Одлука о образовању Радне групе за поглавље 25 "Наука и истраживање". Архивирано из оригинала 08. 12. 2020. г. 
  14. ^ „Листа експерата за (ре)акредитацију студијских програма” (PDF). Приступљено 28. 11. 2020. 
  15. ^ „Билтен Универзитета Црне Горе бр. 559” (PDF). 7. јун 2022. 
  16. ^ „Imenovan žiri za dodjelu Trinaestojulske nagrade”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2022-06-21. 
  17. ^ „Списак чланова Центра младих научника и умјетника ЦАНУ”. 
  18. ^ „SIEPM”. hiw.kuleuven.be (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-10. 
  19. ^ „International Association of Patristic Studies”. 
  20. ^ „NAPS – The North American Patristics Society – Dedicated to the Study of the History & Theology of Early Christianity”. www.patristics.org. Приступљено 2022-05-10. 
  21. ^ „The American Philosophical Association”. 
  22. ^ „Ivanović”. Young Academy of Europe (на језику: енглески). 2022-04-13. Приступљено 2022-04-19. 
  23. ^ „Filip Ivanović izabran za redovnog člana Kraljevskog istorijskog društva”. Vijesti. 7. 12. 2021. 
  24. ^ „Agreman stigao, Đukanović ignoriše”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-06-15. 
  25. ^ portal, D. A. N. (2022-08-26). „ДАН - Olivera Injac i Filip Ivanović pristupili Pokretu Evropa sad”. www.dan.co.me. Приступљено 2023-05-24. 
  26. ^ esadmin. „Predsjedništvo”. Pokret Evropa sad! (на језику: me). Приступљено 2023-05-24. 
  27. ^ MilenaPavicevic. „Prva sjednica 12. april 2023.godine, sa početkom u 12 sati – Skupstina glavnog grada PODGORICA” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 4. 2023. г. Приступљено 2023-05-24. 
  28. ^ MilenaPavicevic. „Treća sjednica 11. maj 2023. godine, sa početkom u 10 sati – Skupstina glavnog grada PODGORICA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-24. [мртва веза]
  29. ^ Predsjednik Milatović sa američkim senatorima Krisom Marfijem i Gerijem Pitersom (на језику: српски), Приступљено 2023-06-15 
  30. ^ „Council of EU - Newsroom”. newsroom.consilium.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-15. 
  31. ^ „Predsjedništvo Ukrajine: Očekujemo posjetu Milatovića”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-06-15. 
  32. ^ „Milatović: Bilstromu sam predstavio plan za ulazak Crne Gore u EU”. dnevno.me. Приступљено 2023-06-15. 
  33. ^ Redakcija (2023-05-22). „Izbori 11. juna: Pogledajte sve potvrđene liste”. Radio-Televizija Nikšić (на језику: српски). Приступљено 2023-05-24. 
  34. ^ „Pokret Evropa sad pobjednik izbora, slijede pregovori za sastav Vlade Crne Gore”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-06-15. 
  35. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-07-27). „Konstituisan novi saziv Skupštine Crne Gore, nije izabran predsjednik”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-08-02. 
  36. ^ „Izabrana 44. Vlada Crne Gore”. Vlada Crne Gore. Приступљено 2023-11-09. 
  37. ^ „Papa Benedikt XVI: od divljenja do kritika”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-05-24. 
  38. ^ „« La diplomatie de François s’inscrit dans l’attitude de neutralité et d’affirmation de la paix »”. Le Monde.fr (на језику: француски). 2022-08-03. Приступљено 2023-05-24. 
  39. ^ „Ivanović: Mora da se mijenja paradigma političkog djelovanja”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-05-24. 
  40. ^ Ivanovic, Filip (2022-04-16). „Turkey and the Eastern Mediterranean: A Chance for Cooperation or a Warning of Conflict?”. E-International Relations (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-24. 
  41. ^ Ivanovic, Filip (2021-03-01). „Balkan Countries Must Get Serious on Science Diplomacy”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-24. 
  42. ^ „Rigorozna reforma univerziteta”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-05-24. 

Спољашње везе уреди