Историја филозофије

Историја филозофије (од грч. φιλοσοφία) скуп је система, доктрина, теорија и школа филозофске мисли. Најприје је потребно ограничити оквир филозофије као дисциплине, која се од самог почетка дефинише као рационална и критичка студија основних принципа. Филозофија се уобичајено дијели на четири основне области: метафизику (студија структуре реалности), епистемологију (студија корјена, исправности и крајњих граница сазнања), етику (студија природе морала и моралних судова), и естетику (студија о љепоти и умјетничким активностима). Два основна типа филозофског истраживања су: аналитички (логичка студија концепата и концепција), и синтетички (сврставање концепата и концепција у један уједињени систем).

Делокруг

Филозофија подразумијева све области спекулативне мисли и укључује размишљања о умјетности, као и науци и религији. Развојем метода и принципа за истраживање и анализу различитих области сазнања, свака од њих је добила свој властити филозофски профил, одакле настају филозофија умјетности (естетика), науке и религије. Појам филозофија се користи и на популаран начин, односећи се на скуп намјера и базичних вриједности у односу на живот, природу и друштво (одакле и израз „животна филозофија”). Пошто су границе које раздвајају различите области сазнања флексибилне и подложне промјенама, конкретнија дефиниција филозофије је и даље предмет различитих контраверзи.

Скоро да је немогуће пронаћи двојицу филозофа који би дефинисали филозофију на исти начин. Кроз њену дугу и богату историју, филозофија је имала мноштво различитих значења. У античкој Грчкој, појам филозофија је у првом моменту означавао самоистраживање сазнања. Касније значење добија на сложености и третира се као покушај схватања универзума као цјелине; испитивање моралних одговорности и друштвених обавеза човјечанства; покушај разоткривања божанских намјера и мјеста људских бића у односу на божанства у многобожној Грчкој или у односу на једног Бога у ери апсолутне доминације хришћанства у европском средњовјековном феудалном друштву и ислама у арапским земљама; покушај обухватања природних наука и конституисања политичке мисли у ренесанси; ригурозна испитивања корјена и исправности људских идеја; испитивање мјеста свијести у универзуму; испитивање вриједности истине, доброте и љепоте; и напор стварања правила процеса људских учења с циљем промовисања рационалног и прочишћеног размишљања. Све ове дефиниције укупно не могу истрошити сва значења која су повезивана са филозофијом, али нам дају идеју о њеној крајњој сложености и свеобухватности.

Није лако пронаћи било какав заједнички елемент у овој различитости, нити мјесто било каквог централног значења које би могло послужити као универзална и свеобухватна дефиниција. Први покушај у том правцу би могао бити дефинисање филозофије као „размишљање о многобројним људским искуствима” или као „рационална, методолошка и систематска испитивања ствари које се тичу човјека”. Иако су ове дефиниције недоречене и непрецизне, сугеришу двије битне чињенице о филозофирању:

1. да је филозофија рефлексивна или медитативна активност и
2. да не посједује експлицитно властити субјект или тематику, него да се ради о методи или врсти менталне операције (као наука или историја), која се може усмјерити на било коју област или врсту искуства као објекту студије.

Дијелом оно што чини тешко изводљивим консензус око дефиниције филозофије међу филозофима, је због тога што сами филозофи често долазе у филозофију из различитих области, са различитим интересовањима и схватањима, али и чињеница да имају различита искуства која утичу на њихове погледе о значају одређених ствари. Тома Аквински (1224-75), доминикански фратар, Џорџ Беркли (1685—1753) бискуп ирске цркве, Серен Кјеркегор (1813-55), дански теолог, итд. Сваки од поменутих је видио филозофију, као потрагу за истинама у религији и тежњу за отклањањем материјалистичких и рационалистичких грешки, које су по њима, узрок њихове пропасти. Питагора (580-500. п. н. е.) у јужној Италији, Рене Декарт (1596—1650) у Француској и Бертран Расел (1872—1970) у Енглеској, били су прије свега математичари, чији погледи на свијет и људско сазнање пада под утицај концепта броја и дедуктивног размишљања. Други филозофи, као што су Платон (428-348. п. н. е.), Томас Хобс (1588—1679) и Џон Стјуарт Мил (1806-73), су заокупљени политичким проблемима и друштвом, тако да све што су урадили у филозофији долази преко подстицаја за схватањем и на крају, тежњом за промјеном друштвеног и политичког понашања људи. Трећи, као што су Милећани (Талес, Анаксимандар и Анаксимен, први грчки филозофи из стародревног града Милета у Анадолији), Френсис Бекон (1561—1621), елизабетански филозоф и Алфред Норт Вајтхед (1861—1947) енглески метафизичар, почињу са интересовањем за физички састав природе, тако да су њихове филозофије много ближе уопштавањима у физици него онима у религији и социологији.

Историја филозофије разоткрива у детаљу концентрисану активност мноштва озбиљних и способних мислилаца, који се постављају према, размишљају о, или детаљно испитују природу својих искустава. Али у сваком дијелићу те различитости одређене карактеристичне супротности се константно јављају, као што су оне између монизма, дуализма и плурализма у метафизици; између материјализма и идеализма у космолошкој теорији; између номинализма и реализма у теорији значења; између рациоанализма и емпиризма у епистемологији; између утилитаризма и деонтолошке етике у теорији морала и између присталица логике и присталица емоција у потрази за одговорним водичем мудрости живота.

Ако постоји једна једина централна супротност кроз цијелу историју филозофије, на скоро сваком степену и скоро у свакој њеној области, то је она која се тиче критичких и спекулативних импулса филозофа. Ове двије дивергентне мотивације имају тенденцију да се изразе кроз двије опет дивергентне методе, а то су респективно, анализа и синтеза. Платонова Држава је очигледан примјер друге, док је Принципија етика (1903), Џ. Е. Мура (1873—1958), једног од оснивача аналитичке филозофије, очигледан примјер прве. Полазећи са једноставним питањем о правди, у Платоновј Држави се прогресивно развија дискурс који се тиче више различитих области: у почетку етике, затим политике, те едукационе теорије, епистемологије и на крају метафизике. Од једног специфичног питања, Платон успијева да прошири своју дискусију на један комплетан свијет. Мурова Принципија етика је потпуно супротан случај. Полазећи од једног општег питања као „Шта се подразумијева под добром?”, Мур прогресивно растапа ово питање у читав низ других потпитања, детаљно анализирајући значење сваког од њих.

Литература

• Edwards, Paul, ур. (1967). The Encyclopedia of Philosophy. Macmillan & Free Press. 
• Kant, Immanuel (1881). Critique of Pure Reason. Macmillan. 
• Bowker, John (1999). The Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press, Incorporated. ISBN 978-0-19-866242-6. 
• Baldwin, Thomas, ур. (2003). The Cambridge History of Philosophy 1870–1945. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59104-1. 
• Copenhaver, Brian P.; Schmitt, Charles B. (1992). Renaissance philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-219203-5. 
• Nadler, Steven (2008). A Companion to Early Modern Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99883-0. 
• Rutherford, Donald (2006). The Cambridge Companion to Early Modern Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82242-8. 
• Schmitt, C.B.; Skinner, Quentin, ур. (1988). The Cambridge History of Renaissance Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39748-3. 
• Kenny, Anthony (2012). A New History of Western Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-958988-3. 
• Honderich, T., ур. (1995). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866132-0. 
• Bunnin, Nicholas; Tsui-James, Eric, ур. (2008). The Blackwell Companion to Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99787-1. 
• Copleston, Frederick Charles (1953). A history of philosophy: volume III: Ockham to Suárez. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-0067-5. 
• Leaman, Oliver; Morewedge, Parviz (2000). „Islamic philosophy modern”. Ур.: Craig, Edward. Concise Routledge Encyclopedia of Philosophy. Psychology Press. ISBN 978-0-415-22364-5. 
• Buccellati, Giorgio (1981). „Wisdom and Not: The Case of Mesopotamia”. Journal of the American Oriental Society. 101 (1): 35—47. JSTOR 602163. doi:10.2307/602163. 
• Blumenau, Ralph. Philosophy and Living. ISBN 978-0-907845-33-1
• Craig, Edward. Philosophy: A Very Short Introduction. ISBN 978-0-19-285421-6
• Harrison-Barbet, Anthony, Mastering Philosophy. ISBN 978-0-333-69343-8
• Russell, Bertrand. The Problems of Philosophy. ISBN 978-0-19-511552-9
• Sinclair, Alistair J. What is Philosophy? An Introduction, 2008, ISBN 978-1-903765-94-4
• Sober, Elliott. (2001). Core Questions in Philosophy: A Text with Readings. Upper Saddle River, Prentice Hall. ISBN 978-0-13-189869-1
• Solomon, Robert C. Big Questions: A Short Introduction to Philosophy. ISBN 978-0-534-16708-0
• Warburton, Nigel. Philosophy: The Basics. ISBN 978-0-415-14694-4
• Nagel, Thomas. What Does It All Mean? A Very Short Introduction to Philosophy. ISBN 978-0-19-505292-3
• Classics of Philosophy (Vols. 1, 2, & 3) by Louis P. Pojman
• The English Philosophers from Bacon to Mill by Edwin Arthur
• European Philosophers from Descartes to Nietzsche by Monroe Beardsley
• Cottingham, John. Western Philosophy: An Anthology. 2nd ed. Malden, MA: Blackwell Pub., 2008. Print. Blackwell Philosophy Anthologies.
• Tarnas, Richard. The Passion of the Western Mind: Understanding the Ideas That Have Shaped Our World View. ISBN 978-0-345-36809-6
• Imbo, Samuel Oluoch. An Introduction to African Philosophy. ISBN 978-0-8476-8841-8
• A Source Book in Indian Philosophy by Sarvepalli Radhakrishnan, Charles A. Moore
• Hamilton, Sue. Indian Philosophy: a Very Short Introduction. ISBN 978-0-19-285374-5
• Kupperman, Joel J. Classic Asian Philosophy: A Guide to the Essential Texts. ISBN 978-0-19-513335-6
• Lee, Joe and Powell, Jim. Eastern Philosophy For Beginners. ISBN 978-0-86316-282-4
• Smart, Ninian. World Philosophies. ISBN 978-0-415-22852-7
• Copleston, Frederick. Philosophy in Russia: From Herzen to Lenin and Berdyaev. ISBN 978-0-268-01569-5
• Medieval Islamic Philosophical Writings edited by Muhammad Ali Khalidi
• Leaman, Oliver (14. 4. 2000). A Brief Introduction to Islamic Philosophy. ISBN 978-0-7456-1960-6. 
• Corbin, Henry (23. 6. 2014) [1993]. History Of Islamic Philosophy. Превод: Sherrard, Liadain; Sherrard, Philip. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-19888-6. 
• Aminrazavi, Mehdi Amin Razavi; Nasr, Seyyed Hossein; Nasr, PH.D., Seyyed Hossein (16. 12. 2013). The Islamic Intellectual Tradition in Persia. Routledge. ISBN 978-1-136-78105-6. 
• Oizerman, Teodor (1988). The Main Trends in Philosophy. A Theoretical Analysis of the History of Philosophy (PDF). translated by H. Campbell Creighton, M.A., Oxon (2nd изд.). Moscow: Progress Publishers. ISBN 978-5-01-000506-1. Архивирано из оригинала (DjVu, etc.) на датум 6. 3. 2012. Приступљено 20. 1. 2011First published in Russian as «Главные философские направления» 
• Higgins, Kathleen M. and Solomon, Robert C. A Short History of Philosophy. ISBN 978-0-19-510196-6
• Durant, Will, Story of Philosophy: The Lives and Opinions of the World's Greatest Philosophers, Pocket, 1991, ISBN 978-0-671-73916-4
• Oizerman, Teodor (1973). Problems of the History of Philosophy. translated from Russian by Robert Daglish (1st изд.). Moscow: Progress Publishers. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2011. Приступљено 20. 1. 2011First published in Russian as «Проблемы историко-философской науки» 
• Knight, Kelvin. Aristotelian Philosophy: Ethics and Politics from Aristotle to MacIntyre. ISBN 978-0-7456-1977-4
• The Phenomenology Reader by Dermot Moran, Timothy Mooney
• Kim, J. and Ernest Sosa, Ed. (1999). Metaphysics: An Anthology. Blackwell Philosophy Anthologies. Oxford, Blackwell Publishers Ltd.
• Husserl, Edmund; Welton, Donn (1999). The Essential Husserl: Basic Writings in Transcendental Phenomenology. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21273-3. 
• Existentialism: Basic Writings (Second Edition) by Charles Guignon, Derk Pereboom
• Curley, Edwin, A Spinoza Reader, Princeton, 1994, ISBN 978-0-691-00067-1
• Bullock, Alan, R.B. Woodings, and John Cumming, eds. The Fontana Dictionary of Modern Thinkers, in series, Fontana Original[s]. Hammersmith, Eng.: Fontana Press, 1992 [1983]. xxv, 867 p. ISBN 978-0-00-636965-3
• Scruton, Roger. A Short History of Modern Philosophy. ISBN 978-0-415-26763-2
• Contemporary Analytic Philosophy: Core Readings by James Baillie
• Appiah, Kwame Anthony. Thinking it Through  – An Introduction to Contemporary Philosophy, 2003, ISBN 978-0-19-513458-2
• Critchley, Simon. Continental Philosophy: A Very Short Introduction. ISBN 978-0-19-285359-2
• Chan, Wing-tsit (1963). A Source Book in Chinese Philosophy. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01964-2. 
• Huang, Siu-chi (1999). Essentials of Neo-Confucianism: Eight Major Philosophers of the Song and Ming Periods. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-26449-8. 
• The Cambridge Dictionary of Philosophy by Robert Audi
• The Routledge Encyclopedia of Philosophy (10 vols.) edited by Edward Craig, Luciano Floridi (available online by subscription); or
• The Concise Routledge Encyclopedia of Philosophy edited by Edward Craig (an abridgement)
• Edwards, Paul, ур. (1967). The Encyclopedia of Philosophy. Macmillan & Free Press. ; in 1996, a ninth supplemental volume appeared that updated the classic 1967 encyclopedia.
• International Directory of Philosophy and Philosophers. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
• Directory of American Philosophers. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
• Routledge History of Philosophy (10 vols.) edited by John Marenbon
• History of Philosophy (9 vols.) by Frederick Copleston
• A History of Western Philosophy (5 vols.) by W.T. Jones
• History of Italian Philosophy (2 vols.) by Eugenio Garin. Translated from Italian and Edited by Giorgio Pinton. Introduction by Leon Pompa.
• Encyclopaedia of Indian Philosophies (8 vols.), edited by Karl H. Potter et al. (first 6 volumes out of print)
• Indian Philosophy (2 vols.) by Sarvepalli Radhakrishnan
• A History of Indian Philosophy (5 vols.) by Surendranath Dasgupta
• History of Chinese Philosophy (2 vols.) by Fung Yu-lan, Derk Bodde
• Instructions for Practical Living and Other Neo-Confucian Writings by Wang Yang-ming by Chan, Wing-tsit
• Encyclopedia of Chinese Philosophy edited by Antonio S. Cua
• Encyclopedia of Eastern Philosophy and Religion by Ingrid Fischer-Schreiber, Franz-Karl Ehrhard, Kurt Friedrichs
• Companion Encyclopedia of Asian Philosophy by Brian Carr, Indira Mahalingam
• A Concise Dictionary of Indian Philosophy: Sanskrit Terms Defined in English by John A. Grimes
• History of Islamic Philosophy edited by Seyyed Hossein Nasr, Oliver Leaman
• History of Jewish Philosophy edited by Daniel H. Frank, Oliver Leaman
• A History of Russian Philosophy: From the Tenth to the Twentieth Centuries by Valerii Aleksandrovich Kuvakin
• Ayer, A.J. et al., Ed. (1994) A Dictionary of Philosophical Quotations. Blackwell Reference Oxford. Oxford, Basil Blackwell Ltd.
• Blackburn, S., Ed. (1996)The Oxford Dictionary of Philosophy. Oxford, Oxford University Press.
• Mauter, T., Ed. The Penguin Dictionary of Philosophy. London, Penguin Books.
• Runes, D., Ed. (1942). The Dictionary of Philosophy. New York, The Philosophical Library, Inc.
• Angeles, P.A., Ed. (1992). The Harper Collins Dictionary of Philosophy. New York, Harper Perennial.
• Bunnin, Nicholas; Tsui-James, Eric, ур. (15. 4. 2008). The Blackwell Companion to Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99787-1. 
• Hoffman, Eric, Ed. (1997) Guidebook for Publishing Philosophy. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
• Popkin, R.H. (1999). The Columbia History of Western Philosophy. New York, Columbia University Press.
• Bullock, Alan, and Oliver Stallybrass, jt. eds. The Harper Dictionary of Modern Thought. New York: Harper & Row, 1977. xix, 684 p. N.B.: "First published in England under the title, The Fontana Dictionary of Modern Thought." ISBN 978-0-06-010578-5
• Reese, W.L. Dictionary of Philosophy and Religion: Eastern and Western Thought. Atlantic Highlands, N.J.: Humanities Press, 1980. iv, 644 p. ISBN 978-0-391-00688-1

Спољашње везе

• Stanford Encyclopedia of Philosophy
• The Internet Encyclopedia of Philosophy
• Indiana Philosophy Ontology Project
• PhilPapers – a comprehensive directory of online philosophical articles and books by academic philosophers
• Philosophy Timeline
• Philosophy Magazines and Journals
• Историја филозофије на сајту DMOZ (језик: енглески)
• Philosophy (review)
• Philosophy Documentation Center
• Popular Philosophy