Филип Лазаревић

српски љекар, предузетник, издавач и политичар

Филип Лазаревић (Грбаљ, 19. мај 18777. децембар 1960) био је српски љекар, предузетник, издавач и политичар. Један је од оснивача Српске народне библиотеке у Котору и саоснивач је Српске бокешке штедионице која је касније прерасла у Бокешку банку.

Филип Лазаревић
Датум рођења19. мај 1870.
Место рођењаГрбаљ
Датум смрти1951.

Биографија

уреди

Гимназију је похађао на Цетињу, Дубровнику и Котору. Студирао је књижевност и дипломирао медицину на Универзитету у Бечу 1903.[1]

Један је од оснивача Прве бокешке глинене индустрије и Бродарског друштва Бока у Котору.[1][2]

Бокешку штампарије оснива 1907. а 1908. покреће лист Бока који излази до децембра 1909.[1]

Током Првог балканског рата прелази у Црну Гору и пријављује се као добровољац.[1] На почетку првог свјетског рата ради као љекар у 37. домобранској пуковнији у Зеленици.[1] Службује у неколико градова.[1] Додјељен му је чин резервног санитетског мајора.[1] Послат је на италијански фронт након што су аустроуграске власти утврдиле да је јужнословенским регрутима давао ослобођење од служења војног рока под разним изговорима.[1] Са фронта је враћен у Котор како би радио на сузбијању заразе.[1]

Након формирање Југославије вратио се љекарском раду и постаје политички активао као члан Народне радикалне странке а касније Југословенске радикалне заједнице.[1] Биран је вијећника Зетске бановине, народног пославника из бококоторског среза и јуслословенског сенатора 1938.[1]

Био је управник Војне болнице у котору са чином резервног санитетског пуковника током Априлског рата.[1] Након капитулације југословенске војске био је у заробљеништву у Италији све до 1943. када се враћа у Котор.[1] Након капитулације Италије, хапсе га њемачке трупе али га убрзо пуштају на слободу због слабог здравственог стања.[1] Касније се ставио на располагање НОВЈ и по ослобођењу Котора новембра 1944. радио је на успостављању нових власти.[1] Био је сумњичен као сарадник окупатора и привремено му је била одузета пензија.[3] У новој држави обављао је функције директора опоравилишта на Ловћену и директора ниже Медицинске школе у Котору.[3]

Додјељен му је Орден Даниловог крста III реда, Орден југословенске круне и Орден Светог Саве.[3]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Gulić 2018, стр. 55.
  2. ^ Комненовић, Жељко (4. 11. 2021). „Најчувенији цреп бокељске историје”. Политика. Приступљено 5. 11. 2021. 
  3. ^ а б в Gulić 2018, стр. 56.

Литература

уреди