Филипо Сколари (итал. Philippo Scolari; 13691426), познат исто као Pipo Spano, Pipo Ozorai, Пипо од Озоре, био је тоскански ратник у служби угарског двора. У српским народним песмама Филип Маџарин се спомиње као побратим Марка Краљевића.

Филип Маџарин
Датум рођења1369.
Место рођењаФиренцаФирентинска република
Датум смрти27. децембар 1426.
Место смртиЛиповаУгарска

Пореклом Флорентинац из Тоскане, Филип Маџарин постао је угарски великаш, најближи сарадник угарског краља Жигмунда и његов поузданик. Био је такође тамишки жупан.[1] Имао је важну улогу у посредовању између деспота Стефана Лазаревића и краља Сигисмунда 1402. где је Стефан Лазаревић признао врховну власт угарског краља, заузврат је деспот Стефан добио од Жигмунда Луксембуршког Београд са Мачвом (Macsoi Bánság) и Голубац, даље Сланкамен и околна села, и властелинства у Угарској као град Дебрецин у средишном делу Угарске, трговиште Бесермењ и 34 села у бихарској (Bihar) и суседној саболчкој жупанији (Szabolcs), даље 15 села у сатмарској жупанији, уз то и град Сатмар и исто тако важне трговачке и рудничке градове Немци, Нађбања (Rivulus Dominarum) и Фелшебања (Medius Mons), те и поред Београда и Мачве можда најважније — управљање бодрошке жупаније (Бодрог, у данашњој Бачкој) и торонталске жупаније (Торонтал, у данашњем Банату) и саме сатмарске жупаније (Szatmár).

Женидбом са чланом аристократске породице Озораји, Филип је постао члан угарске властеле и познат као Пипо од Озоре. У то време прославио се као млади, талентовани војсковођа краља Жигмунда. Предводио је 1411. неуспешни поход у северној Италији коју је Жигисмунд као римски цар и немачки краљ хтео да врати под своју контролу. Више успеха је имао у борбама против Османлија, па је тако ратовао са њима 1417. године у Влашкој, 1418. око Београда, а 1419. у Босни, где је и склопио петогодишње примирје. Према неким изворима био је члан реда змаја коме је припадао и деспот Стефан Лазаревић.

Спомиње се и у српској народној песми Марко Краљевић и Филип Маџарин коју је написао Вук Стефановић Караџић у делу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.[2]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди

Pipo of Ozora