Википедија

Функционална депресија

Функционална депресија један је од облика измењеног понашања (који нема статус званичне медицинске дијагнозе), или термин који се користи за описивање људи лошег расположења, ниске животне енергије и анксиозности.[1]

Функционална депресија
Особа у функционалној депресији
Специјалностипсихијатрија

Особе са функционалном депресијом у спољњем свету углавном су продуктивни, веома успешни, али када им се заврши радни дан, они неконтролисано троше све „унутрашње ресурсе.”[2] Већина особа са функционалном депресијом има дистимију (познату и као трајни депресивни поремећај), депресију ниског степена коју карактерише умор и недостатком енергије. То су особе које су углавном несрећне у животу, али не испуњавају дефиницију класичне депресије, која је тежи облик.[3]

Веома је важно, да особа са функционалном депресијом потражи помоћ лекара, јер се овај поремећај успешно лечи. Како особе са функционалном депресијом вешто крију своју патњу, њима је најтеже да направе први корак, и признају себи и околини да им је помоћ потребна, што их још више увлачи у тегобе јер немају подршку средине, и све више постају усамљене у својој патњи.[4]

Опште информације о депресији уреди

Депресија је најчешћи ментални поремећај у општој популацији. Представља озбиљно обољење чије су главне одлике утученост, потиштеност, клонулост психичке енергије. Истраживања показују да депресија најчешће остаје непрепозната, а самим тим и нелечива што има високу социјалну и економску цену (нпр 2/3 свих самоубистава извршавају депресивне особе).[5]

У међународној класификацији болести депресија се сврстава у поремећаје расположења. Психијатри разликују неколико врста депресивних стања:[6]

  • рекурентни депресивни поремећај,
  • дистимија,
  • субсиндромска депресија,
  • тешка депресивна епизода са психотичним симптомима,
  • сезонска депресија.

Функционална депресија уреди

функционалном депресијом се последњих година бави све већи број истраживача, јер је утврђено да она утиче на квалитет живота тако што смањује човекову продуктивност, утиче на губитак интересовања и чини да се таква особа повлачимо и изолујемо од других људи и средине.

Неке од карактеристика ове врсте депресије су [7][6]

  • Стална забринутост за време и осећај пролазности времена.
  • Особе као да нису довољно присутне, мисли им лутају и не могу да се опусте.
  • Константно критикују себе услед високих очекивања и ниске продуктивности која је последица депресивног расположења нижег интензитета које се услед тога често игнорише.
  • Почињање много послова истовремено или претрпаност обавезама које се споро и неефикасно извршавају. Иза таквог понашања се често крије празнина која настаје уколико особа остане сама са собом.
  • Превише размишљања о прошлости или будућности која је увек песимистична.
  • Ретко долази до ваљаних закључака јер је преплављена стањем у ком се налази а није у стању да сама пронађе излаз.

Такве особе често не препознају да имају проблем све док им не буде доста тог осећаја константне туге или док неки стресан догађај у њиховом животу не доведе до емотивног прегоревања.

Како особе са функционалном депресијом вешто крију своју патњу, немају самим тим ни подршку, и нажалост постају усамљени у својој патњи.[8]

Иако функционална депресија као један од облика измењеног понашања нема статус званичне медицинске дијагнозе, психијатријски концепт „функционална депресија“ и клиничке карактеристике депресије имају читав спектар порермећаја — па тако док клиничка дијагноза депресије има јасне карактеристике дате у ДСМ-5, израз „функционалноа депресија“ нема тај клинички значај и није приказана као дијагноза у ДСМ-5, већ приказ измењеног понашања које се односи на различите људе у различитим ситуацијама. На пример, док се професионални спортиста са функционалном депресијом сигурно сматра високо функционалном и успешном особом, клиничким речником речено и особа која живи са шизофренијом, такође може успешно да се сналази у типичном радном окружењу и може се сматрати високо функционалном.[9]

Терапија уреди

То што код функционалне депресије не ради о класичној депресији и што поремећај који иде уз њу „одлази” не значи да таквој особи није потребна помоћ.[7] Третман функционалне депресије је строго индивидуализован, а режим сваке особе ће се разликовати и може укључивати промене начина живота, терапију разговором и/или лекове.[10][6]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „This Is What High-Functioning Depression Looks Like”. Healthline (на језику: енглески). 2017-06-20. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ „The secret battle of high-functioning depression”. The Orange Dot (на језику: енглески). 2017-01-26. Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ „8 Things People with High-Functioning Depression Want You to Know”. Healthline (на језику: енглески). 2018-10-11. Приступљено 2021-02-05. 
  4. ^ „You Might Not Recognize This Isolating Type of Depression—Even In Yourself”. Health.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  5. ^ de Zwart, P.L.; et al. (2018). "Empirical evidence for definitions of episode, remission, recovery, relapse and recurrence in depression: a systematic review". Epidemiology and Psychiatric Sciences: 1–19.
  6. ^ а б в „What Are the Signs and Symptoms of High-Functioning Depression?”. Bridges to Recovery (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  7. ^ а б „Here's What People With High-Functioning Depression Want You to Know”. Verywell Mind (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  8. ^ „Поремећај 21. века – Функционална депресија и како је препознати”. РТС Београд, 15. 9. 2019. Приступљено 27. 10. 2019. 
  9. ^ Gillespie, Claire. „What Exactly Does It Mean to Have ‘High-Functioning’ Depression?”. www.self.com. Приступљено 27. 10. 2019. 
  10. ^ „12 Nondrug Remedies for Depression”. Health.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-05. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Функционална_депресија&oldid=27441950”