Хидроелектрана Бочац 2

(преусмерено са ХЕ Бочац 2)

ХЕ Бочац 2 или у пуном називи Мала хидроелектрана Бочац 2 (МХЕ Бочац 2) је прибранско постројење са инсталисаном снагом електране које износи 8,76 МW, и очекиваном годишњом производњаом од 41,6 GWh електричне енергије.[1]

Хидроелектрана Бочац 2

Хидроелектрана Бочац 2
Хидроелектрана Бочац 2

Основни подаци
Држава  Република Српска, Босна и Херцеговина
Најближе насеље Бочац код Бање Луке
Река Врбас
Почетак изградње 2018.
Прва синхронизација 2018.
Подаци о језеру
Ствара Бочачко језеро
Запремина 52,1 km³
Подаци о електрани
Број турбина 2
Тип бранска, акумулациона
Инсталисана снага 8,76 МW. MW
Тип турбине Францисова вертикална
Годишња производња 41,603 GWh

Изграђена је на постојећој брани компензационог базена ХЕ Бочац. Изградња објекта трајала је од 20. јула 2015. године до њеног пуштања у рад 20. августа 2018. године. Новоизграђена мала хидроелектрана „Бочац 2“ по својим специфичним карактеристикама представља јединствен објекат у оквиру система Електропривреде Републике Српске.

Положај

уреди

ХЕ Бочац 2 се налази на реци Врбас седам километара низводно од ХЕ Бочац 1, која је изграђена 37 година раније.[1]

Река Врбас

уреди

Река Врбас чији слив се налази у западном делу Босне и Херцеговине, на територији општина Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Бања Лука (град), Лакташи, Србац и Градишка, у којима живи преко 500.000 становника.

На целокупном свом току, Врбас је створио идеалне услове за развој биодиверзитета. Литице кањона Врбаса су дом орловима, соколовима и јастребовима. Његовим зеленим водама пливају липљен, пастрмка и младица, што је сврстава у једну од најатрактивнијих за риболовни туризам.

Географске карактеристике

уреди
 
Слив реке Врбас, која једним делом тече кроз Федерацију БиХ, а другим делом кроз Републику Српску

Река Врбас извире испод планине Зец (планина код Фојнице) и након 235 km дугог тока улива се у реку Саву код Српца, на 96 m надморске висине. На свом путу од извора до ушћа ртека Врбас својом вооодом усекла је композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину и Лијевче поље.

На свом току она ствара три карактеристичне целине, у:

  • горњем току од извора до Јајца река Врбас је типична планинска река с много брзака и слапова,
  • средњем току, од Јајца до Бање Луке, река Врбас је са наглашеним падом корита као пробојница формира дубоки кречњачки кањон,
  • доњем току, од Бање Луке до ушћа, река Врбас има карактеристике типичне равничарске река.

Пре Бање Луке, Врбас пролази кроз кањон и бројне клисуре, који су заштићени Законом о заштити природних вриједности из 1955. године. Тече кроз: Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину а доњим током преко своје макроплавине Лијевче поље.

 
Једна од клисура реке Врбас

Слив

уреди

Слив реке Врбаса који има површину око 6.386 km² је издуженог облика дужине 150 km и просечне ширине 70 km. Просечна надморска висина слива је 690 м.н.в., а највиша тачка у сливу је на око 2.100 м.н.в.

Просечне годишње падавине у подрућју слива крећу се одо око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву до око 1500 l/m2 на јужном делу слива.

Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s. Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².

Поред реке Врбас њен слив чине и:

Хидроенергатски потенцијал

уреди
  • Просјечан пад главног тока реке Врбас је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. *Просечна надморска висина је око 690 m.n.m.
  • Просечне годишње падавине крећу се одо око 800 l/m² на ушћу Врбаса у Саву до око 1.500 l/m² на јужном делу слива.
  • Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s.
  • Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².
  • Просечни коефицијент отицаја је око 0,59.
  • Режим тока воде у сливу реке Врбас је неравномеран.
  • Минимални протицаји падају на око 22-23% од просечног вишегодишњег протицаја.
  • Екстремно и до 10% на Врбасу код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање.
  • Максимални протицаји су од пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја.
  • Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу.
  • Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, са минималним протицајем у августу.

Техничке карактеристике

уреди

Хидроелектрана „Бочац 2“ је изграђена тако да задовољава савремене трендове и технолошка достигнућа која се данас примењују у свету. Уграђена опрема произведена је од стране реномираних свјетских произвођача ки испуњава европске и светске стандарде, како у делу ефикасности, тако и делу заштите на раду и заштите животне средине.[2]

ХЕ „Бочац 2“ уграђена су два капсулна агрегата, сваки од њих тежак 55 тона и снаге 5 МW, који су данас међу првим агрегатима овог типа уграђеним на подручју бивше Југославије.

Машинска зграда са 2 агрегата инсталисаног протока од 55 m³/s је лоцирана у левом боку профила. Према предложеном решењу систем има средњу годишњу производњу енергије од 41,603 GWh при средњој снази 4,746 МW.[2]

Основни технички подаци[2]
Назив електране MHE Бочац 2
Тип електране Прибранско, проточна
Почетак рада 28. септембар 2018. године
Начин управљањењ Аутоматски/SCADA систем
Тип турбине и произвођач Хоризонтална капланова, ECOBulb, Andritz Hydro
Тип генератора и произвођач Синхрони, са трајним магнетима, Andritz Hydro
Нивои напона мреже на коју су прикључени објекти и постројења [kV] 35
Број агрегата/блокова kom 2
Номинална привидна снага на генераторимаna prividna snaga na generatorima [MVA] I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990;
Номинална активна снага на генераторима [MW] I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990;
Нормални фактор снаге cos φ 1
Максимална реактивна снага агрегата [MVAr] 2,2
Минимална снага агрегата [MW] 0,90
Годишња производња електране на прагу (остварена просечна десетогодишња закључно са последњом пуном годином) [MWh] 41.603 планирана производња
Укупни степен корисности [%] 88,5
Називна снага трансформатора [MVA] 10
Сопствена потрошња из бранше (остварени просек десетогодишњице закључно са последњом пуном годином) [MWh] 190 планирана
Потрошња из мреже (постигнути просечан десетогодишњи период закључно са последњом пуном годином) [MWh] 15 планирана
Инсталирани проток агрегата (хидроелектране) [m3/s] 110 (2 h 55)
Енергија добијена од 1[m3] воде [kWh] 0,0276
Количина воде за 1 [kWh] енергије [m3] 36,159
Еколишки прикватљив проток [m3/s] 17 раније послато
Тип акумулације Вештачка са дневним нивелисањем
Укупна запремина акумулације [106 m³] 2,31 na koti 227,80
Корисна запремина акумулације [106 m³] 2
Мртав простор акумулације [106 m³] 0,31 на коти 223,00
Енергетска вредност акумулације за максимални радни ниво [MWh] 51,66
Енергетнска вредниост акумулације за минимални радни ниво [MWh] 2,22
Радни ниво
*максимални [m.n.m.] 227,80
*минимални [m.n.m.]224,30
Ниво доње воде [m.n.m.] 216,71
Максимални бруто пад [m.n.m.][m] [m.n.m.]11,09
Капацитет органа за евакуацију воде [m.n.m.][m3/s] [m.n.m.]1500
Димензије цевовода (унела) [m.n.m.][m,D,Q] [m.n.m.]2x(18,2[m];5,5[m]; 55 m³/s)
Димензије канала [m.n.m.][m,Q] [m.n.m.]2x(35,5[m], 55 [m3/s])

Извори

уреди
  1. ^ а б „ERS otvorio HE Bočac 2 instalisane snage 8,76 MW – investicija vredna 21,5 miliona evra”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). 2018-10-04. Приступљено 2021-11-09. 
  2. ^ а б в „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09. 

Спољашње везе

уреди