Царица Милица и Владета војвода
Царица Милица и Владета војвода је народна епска песма косовског циклуса који обухвата песме у којима је опеван ток и исход сукоба турске и српске војске на Косову пољу 28. јуна 1389. године. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у делу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.[тражи се извор]
У овој песми, као и у свим песмама косовског циклуса, доминирају два главна мотива дата у контрасту: мотив херојске погибије српских хероја и мотив издаје оних који су преживели, односно подвиг Милоша Обилића и издаја Вука Бранковића.[1]
По овој песми, прве несрећне гласове о косовском окршају доноси кнегињи Милици војвода Владета.
Садржај песме уреди
Док се царица Милица шетала око Крушевца са своје две ћерке, долази Владета војвода, и на њено питање о кнезу, одговара:
Ој Бога ми, царице Милице!
Та ја идем са поља Косова,
Ал` не виђех честитога кнеза,
Већ ја виђех кнежева зеленка,
Ћерају га по Косову Турци,
А кнез мислим да је погинуо.
У сузама, царица, ћерка Југ Богдана и сестра Девет Југовића, пита за њих. Владета јој одговара:
Они бјеху у пола Косова,
Крваве им руке до рамена
И зелени мачи до балчака;
Али су им малаксале руке
Сијекући по Косову Турке.
Још га пита царица Милица за зетове Бранковића и Обилића. Владета војвода јој одговара да мисли да је Милош Обилић погинуо, али:
Ал’ не виђех Вука Бранковића,
Не виђех га, не вид’ло га сунце!
Он издаде честитога кнеза,
Господара и мога и твога.
Владета војвода уреди
Постоји неколико ликова који би могли да буду Владета војвода из ове песме. Један од њих је Влатко Вуковић, истакнути победник турске војске код Билеће 1388. године, који је учествовао са босанском војском у Косовском боју. Поред њега, помиње се и војвода Влатко Влађевић, за кога на натпису на надгробном споменику у селу Лађевини пише као "обиђе многе земље, а дома погибе". Сматра се да је мало вероватно да је са босанском војском дошао у бој. "Севастократор све српске земље" Влатко, чији се фреско портрет налази у цркви у Псачи код Криве Паланке, у време живописа цркве 1367/8 године, већ је био стар човек. Највероватнији Влатко из ове народне песме био је Влатко Хранотић, властелин Вука Бранковића, са Косова.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Kosovski ciklus”. prelepapoezija.com/epska-poezija/kosovski-ciklus. Приступљено 27. 9. 2020.
- ^ Пурковић, Др Миодраг Ал. (2008). Јунаци српских народних песама. Београд: ЕВРО-ђУНТИ. стр. 99-101. ISBN 978-86-505-0978-4.
