Отворите главни мени

Чижак или цајзла или цајзлић (лат. Spinus spinus) је птица певачица из рода Spinus и породице зеба (Fringillidae). Несељава велики део Европе и Азије. Станишта су му четинарске и мешовите шуме, у којима се храни разним семењем, а нарочито семењем јове, брезе и четинара.

Чижак
Carduelis spinus male.jpg
Мужјак
Carduelis spinus female.jpg
Женка
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Fringillidae
Род: Spinus
Врста: S. spinus
Биномна номенклатура
Spinus spinus
(Linnaeus, 1758)
Rangemap-tarin.PNG
Ареал чижка
     Лети      Станарица      Зими
Синоними

Carduelis spinus

Садржај

ОписУреди

 
Одрасли мужјак

Чижак је мала птица, кратког репа, која достиже дужину од 11–12,5 cm,[2] тежину од 10–18 g,[2][3] и распон крила од 20–23 cm.[2]

Код врсте је присутан полни диморфизам, који се огледа у различитој боји перја мужјака и женки. Леђа мужјака су сивкасто зелена, с` тим што је задњи део леђа жуте боје; реп је са страна жуте боје, док је крај репа црне боје; крила су црна са жутим пругама; перје на грудима је жућкасто и оно постаје беличастије у пределу трбуха; брада му је црне боје, као и теме и чело, са обе стране главе од очију до ушију има жуту пругу.[4] Површина браде мужјака која је црна може бити мања или већа, зависно од положаја у јату.[5] Перје женке је на темену, челу и око ушију зеленкасте боје, брада је беле боје, груди и трбух су беличасти са црним пругама, а задњи део леђа је пругаст беличасто жут. Боја перја младих је слично боји перја женки.[4]

Кљун чижка је чврст и узак, што је последица начина исхране. Захваљујући таквом кљуну у стању је да допре до семења којим се храни. Ноге и стопала су тамно смеђа, а очи су црне.

Чижак лети брзо и неправолинијски, по чему је сличан осталим зебама.[3]

Распрострањеност и стаништеУреди

Чижак насељава већи део Евроазије и део Северне Африке. Постоје две одвојене главне области у којима се гнезди, то су источна обала Азије и Централна и Северна Европа.[6]

У току целе године насељава Централну Европу и планинске венце на југу континента. Присутан је у северној Скандинавији и Русији. Презимљава у Медитеранском басену и у области око Црног мора. У Кини се гнезди на Хинган планинама у Унутрашњој Монголији и у провинцији Ђангсу, док лета проводи на Тибету, Тајвану, долинама доњег тока реке Јангце и југоисточне обале.[7]

Чижак је примећен у неколико наврата у Северној Америци,[8] у којој постоји слична и блиско сродна врста боров чижак (Spinus pinus).[5]

Не остаје дуго у једној области, већ мења области у којима се гнезди, храни, презимљава из године у годину.

Станиште су му шумовите области на одређеној надморској висини, на падинама планина, а има и одређену склоност ка влажним областима.[4][6] Гнезди се најчешће у четинарским шумама, нарочито у шумама смреке, али и у мешовитим шумама. Гради гнездо на дрвећу, а у њега полаже 2–6 јаја.

УгроженостУреди

Светска популација чижка је процењена на између 20 и 36 милиона.[9] Европска популација је процењена на између 2,7 и 15 милиона парова.[10][11] Нема значајнијег пада у бројности популације чижка, због чега га је Међународна унија за заштиту природе (енгл. IUCN) на црвеној листи угрожених врста навела као врсту која није угрожена (као врсту којој прети мали ризик од изумирања).[1]

Статус чижка у СрбијиУреди

Упркос глобалној стабилности популације, у Србији је гнездећа популација чижка у опадању. На неколико наших високих планина, гнезди се свега 25–50 парова ове птице.[12] Због тога је чижак у Србији строго заштићена врста и не сме се ловити и уништавати, што регулише "Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива" (Прилог I − Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, "Службени гласник РС", бр. 47/2011).

Чижак се у највећем делу Србије − нарочито у њеним равничарским подручјима − јавља искључиво зими, пошто севернија Европска популација код нас зимује. Припадници наше локалне малобројне популације се зими са високих планина спуштају у ниже пределе.[13]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 BirdLife International (2012). Carduelis spinus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 The Birds of the Western Palearctic. (1997)
  3. 3,0 3,1 Hume, Rob (2002). Guía de Campo de las Aves de España y de Europa
  4. 4,0 4,1 4,2 Mullarney, K.; Svensson, L.; Zetterström, D; Grant, P. J. (2003). Guía de Campo de las Aves de España y de Europa Editorial. Omega.
  5. 5,0 5,1 Senar, J. C.; Camerino, L.; Copete, J. L.; B, Metcalfe N.. (1993). „Variation in black bib of the Eurasian siskin (Carduelis spinus) and its role as reliable badge of dominance” (PDF). The Auk. 110 (4): 924—927. doi:10.2307/4088649. Приступљено 20. 10. 2008. 
  6. 6,0 6,1 Senar, J.C.; Borrás, A. „Lúgano en el Atlas de las Aves Reproductoras de España” (PDF). Приступљено 13. 10. 2008. [мртва веза]
  7. ^ China's Species Information Service. „Carduelis spinus”. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2006. Приступљено 23. 10. 2008. 
  8. ^ Borror, A.C. (1963). „Eurasian siskin (Carduelis spinus) in Maine” (PDF). The Auk. 80 (2): 109. Приступљено 20. 10. 2008. 
  9. ^ Birdlife International. „Species factsheet: Carduelis spinus. Приступљено 12. 10. 2008. 
  10. ^ Tucker, G. M.; Heath, M. F. (1994). Birds in Europe: their conservation status
  11. ^ ramp, S.; Perrins, C.M. (1994). Handbook of the Birds of Europe, the Middle East and North Africa. The Birds of the Western Palearctic. Vol. IX.
  12. ^ Пузовић, С. et al (2003): Птице Србије и Црне Горе – величине гнездилишних популација и трендови, Ciconia 12, pp. 35-120, Нови Сад
  13. ^ Радишић, Д. − опис врсте на порталу за биодиверзитет "BioRas"

ЛитератураУреди

  • Mullarney, K.; Svensson, L.; Zetterström, D; Grant, P. J. (2003). Guía de Campo de las Aves de España y de Europa Editorial. Omega. ISBN 84-282-1218-X. 
  • The Birds of the Western Palearctic. Oxford University Press. 1997. ISBN 0-19-854099-X. 
  • Hume, Rob (2002). Guía de Campo de las Aves de España y de Europa. Editorial Omega. ISBN 84-282-1317-8. 
  • Tucker, G. M.; Heath, M. F. (1994). Birds in Europe: their conservation status. BirdLife Conservation Series 3. Cambridge: BirdLife International. ISBN 0-946888-29-9. 
  • Cramp, S.; Perrins, C.M. (1994). Handbook of the Birds of Europe, the Middle East and North Africa. The Birds of the Western Palearctic. Vol. IX. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-857506-8. 

Спољашње везеУреди