Опис слике: Утјех Вучковић из Загорја у Херцеговини, продаје робињу Тврдицу за десет дуката Цветку „Турчину“ Немањићу Богуновићу.
Извор: „Historijski arhiv u Dubrovniku“ (Diversa Notariæ 11, fol. 73., 1. април 1373. године).
Аутор који је објавио документ: Србин Михаило Ј. Динић (1899-1970).
Назив дела: „Из дубровачког архива“, Књига III (САНУ, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Треће одељење 22, Београд, 1967, стр. 29, тач. 70).
Црвени двоглави орао је најважнији династички симбол Немањића и српског народа на Хемском полуострву (лат. Paeninsula Haemonia).

Цветко Немањић Богуновић, припадник је српске племићке породице Немањић.

Живео је у доба царства, а био је за живота поданик и Града Дубровника, односно Дубровачке републике (1358-1808). Цветко Немањић је био Новаков син.
Писана сведочанства дa су се у Сандића Убоу налазила летовалишта Цветкa, Браjкa, Гојакa и Витомирa потичу из средине XV века[1].
Богун Немањић, je родоначелник породице[2]-братства Богуновића, који је раширио своју породичну лозу са Полимља и на Град Дубровник са околином.

Познато је да је Богун имао више деце, од којих су посебно забележени Сергије, Лаврентије и Цветко, који су узели патронимичко презиме Богуновић.

У Дубровачком архиву су забележене три информације, које потичу са простора Херцеговине, односно Попова поља, а везане су за породицу братство Богуновић, тј. Цветка Богуновића (лат. Çuetcho Turçino Bogunouich или Zuetchus Turcin), из Попова поља (крај Требиња), који је 8. јануара 1371. године, био заступник (јемац)[3][4] Градоју Трибутинићу (лат. Gradoe Tributinich или Gradoe Tributtino) властелину Трнова у бановини Босни (1137-1377), а у односу на захтев Дубровачке републике (1358-1808).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ [ Васовић, Милорад (2009). Историја Пљеваља. ISBN 978-9940-512-03-3. ]
  2. ^ „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio, стр. 98-99)
  3. ^ „Historijski arhiv u Dubrovniku“ (Diversa Cancellariæ 23, fol. 3., 8. јануар 1371. године)
  4. ^ Динић, Михаило Ј.: „Хумско-требињска властела“ (САНУ & Научно дело, 1967, стр. 42)

ЛитератураУреди

  • Петар-Перо М. Чингрија (1837-1921): „La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“: Архив Историјског института САНУ (Београд), Исписи 1300-1500, кутија 7. (Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio)
  • Натко Нодило (1834-1912): „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka / Die ersten Chronisten und die alte Historiographie in Ragusa“ Свеска 65 (Zagreb: JAZU, 1883)
  • Антун Фабрис (1864-1904): „Dubrovnik kalendar“, Година II (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1897)
  • Константин-Коста Ј. Војновић (1832-1903): „Bratovštine i obrtne korporacije u Republici Dubrovačkoj od XIII do konca XVIII vijeka“, Sveska 1, Bratovštine dubrovačke (Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1899)
  • Антун Фабрис (1864-1904): „Dubrovnik kalendar za godinu 1902“ (Дубровник: Српска дубровачка штампарија Антуна Пасарића, 1901)
  • Владислав К. Скарић (1869-1943): „Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“, Гласник Земаљског музеја (Сарајево: Земаљски музеј, 1918)
  • Јован Т. Цвијић (1865-1927): „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925)
  • Радослав Грујић (1878-1955): „Конавли под разним господарима од XII до XV века“ Споменик СКА Књ. 66 (Београд: Српска краљевска академија, 1926)
  • Илија Синдик (1888-1958): „Дубровник и околина“, Насеља и порекло становништва Књига 23, Српски етнографски зборник Књига 38 (Београд: Српска краљевска академија, 1926)
  • Михаило Ј. Динић (1899-1970): „О Николи Алтомановићу” (Београд: Српска краљевска академија, 1932)
  • Јорјо Тадић (1899-1969): „Писма и упутства Дубровачке републике“ Књ. 1, Зборник за историју, језик и књижевност, III одељење, Књ. IV (Београд: Српска краљевска академија, 1935)
  • Јорјо Тадић (1899-1969): „O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse“, Zgodovinski časopis - Kosov zbornik VI-VII (Ljubljana: Zgodovinsko društvo za Slovenijo, 1952-1953)
  • Михаило Ј. Динић (1899-1970): „Хумско-требињска властела“ (Београд: САНУ & Научно дело, 1967)
  • Михаило Ј. Динић (1899-1970): „Из дубровачког архива“, Књига III, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Треће одељење 22 (Београд: Српска академија наука и уметности, 1967)
  • Josip I. Lučić (1924-1994): „Stjecanje, dioba i borba za očuvanje Dubrovačkog primorja 1399-1405“, Arhivski vjesnik Год. XI-XII, Св. 11-12 (Zagreb: Hrvatski državni arhiv , 1968-1969)
  • Бранко Ј. Бокан (19??-): „Opština Sanski Most“, Књига/Део I, до јула 1941 (Београд: Борба, 1974)
  • Андрија Веселиновић (1949-): „Дубровачко мало веће о Србији (1415-1460)“ (Београд: Историјски институт САНУ, 1998)
  • Десанка Ковачевић-Којић (1925-): „Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga) 1426-1433“, Споменик САНУ, Одељење историјских наука CXXXVII, Књига 11 (Београд: Српска академија наука и уметности, 1999)
  • Ружа Ћук (1949-2007): „Гласник завичајног музеја“ Књига 2 (pp. 37-46), Тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј Пљевља, 2001)
  • Аким Миљанић (19??-19??) / Вукота Миљанић (19??-): „Презимена у Црној Гори“ (Београд: Београдска књига, 2007)
  • Васовић, Милорад (2009). Историја Пљеваља. ISBN 978-9940-512-03-3. 
  • Божидар В. Кљајевић (1953-): „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“ (Београд: Лума Принт, 2012)

ЛитератураУреди

Документа – извориУреди