Церница (Варварин)

насеље у општини Варварин, Расинскки округ, Србија

Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 186 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).

Улица у селу
Церница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.186
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 32″ С; 21° 15′ 26″ И / 43.725666° С; 21.257166° И / 43.725666; 21.257166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина178 m
Церница на карти Србије
Церница
Церница
Церница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37265
Позивни број037
Регистарска ознака

Историја

уреди

Церница је добила име због Церничког Потока, на коме се налази. а поток је добио име због многих церова што око њега расту. Село је насељено почетком 19 века, али се на зна тачно време његовог настанка. На овом месту у старо време је био кованлук села Бачине, касније су се ту почели досељавати први становници, те тако Церница постаје заселак Бачине, а после, развојем, и самостално село.

До Другог српског устанка Церница се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва

уреди

Најстарија и највећа породица у селу је породица Николић, досељена је из околине Копаоника. Славе. св. Мину.

Према пореклу ондашње становништво Цернице из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Из околине Копаоника има 1 породица са 30 кућa.
  • Из околине има 1 породицa са 12 кућa.
  • Из Топлице има 1 породица са 7 кућa.
  • Из околине Новог Пазара има 1 породица са 6 кућa.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 5 кућa.
  • Из Жупе има 1 породица са 4 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]
 

Демографија

уреди

У насељу Церница живи 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (44,8 код мушкараца и 51,5 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 678
1953. 669
1961. 624
1971. 507
1981. 379
1991. 323 318
2002. 275 275
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
272 98,90%
Мађари
  
1 0,36%
Власи
  
1 0,36%
непознато
  
1 0,36%
Церница у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 15 18 19 18 18 18 21 21 19 24 23 23
Пореске главе* - 22 23 20 21 23 28 28 24 24 26 28
Арачке главе** 37 47 49 49 54 54 58 59 63 66 62 67
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди