Церница (Варварин)

Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 186 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).

Cernica Varvarin.jpg
Церница
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.186
Географске карактеристике
Координате43°43′32″ СГШ; 21°15′26″ ИГД / 43.725666° СГШ; 21.257166° ИГД / 43.725666; 21.257166Координате: 43°43′32″ СГШ; 21°15′26″ ИГД / 43.725666° СГШ; 21.257166° ИГД / 43.725666; 21.257166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина178 м
Церница на мапи Србије
Церница
Церница
Церница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37265
Позивни број037
Регистарска ознака

ИсторијаУреди

Церница је добила име због Церничког Потока, на коме се налази. а поток је добио име због многих церова што око њега расту. Село је насељено почетком 19 века, али се на зна тачно време његовог настанка. На овом месту у старо време је био кованлук села Бачине, касније су се ту почели досељавати први становници, те тако Церница постаје заселак Бачине, а после, развојем, и самостално село.

До Другог српског устанка Церница се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништваУреди

Најстарија и највећа породица у селу је породица Николић, досељена је из околине Копаоника. Славе. св. Мину.

Према пореклу ондашње становништво Цернице из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Из околине Копаоника има 1 породица са 30 кућa.
  • Из околине има 1 породицa са 12 кућa.
  • Из Топлице има 1 породица са 7 кућa.
  • Из околине Новог Пазара има 1 породица са 6 кућa.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 5 кућa.
  • Из Жупе има 1 породица са 4 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]

ДемографијаУреди

У насељу Церница живи 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (44,8 код мушкараца и 51,5 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 678
1953. 669
1961. 624
1971. 507
1981. 379
1991. 323 318
2002. 275 275
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
272 98,90 %
Мађари
  
1 0,36 %
Власи
  
1 0,36 %
непознато
  
1 0,36 %
Церница у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 15 18 19 18 18 18 21 21 19 24 23 23
Пореске главе* - 22 23 20 21 23 28 28 24 24 26 28
Арачке главе** 37 47 49 49 54 54 58 59 63 66 62 67
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди