Церница (Варварин)
Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 186 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).
Церница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Варварин |
Становништво | |
— 2011. | 186 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 43′ 32″ С; 21° 15′ 26″ И / 43.725666° С; 21.257166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 178 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 37265 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Историја
уредиЦерница је добила име због Церничког Потока, на коме се налази. а поток је добио име због многих церова што око њега расту. Село је насељено почетком 19 века, али се на зна тачно време његовог настанка. На овом месту у старо време је био кованлук села Бачине, касније су се ту почели досељавати први становници, те тако Церница постаје заселак Бачине, а после, развојем, и самостално село.
До Другог српског устанка Церница се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва
уредиНајстарија и највећа породица у селу је породица Николић, досељена је из околине Копаоника. Славе. св. Мину.
Према пореклу ондашње становништво Цернице из 1905. године, може се овако распоредити:
- Из околине Копаоника има 1 породица са 30 кућa.
- Из околине има 1 породицa са 12 кућa.
- Из Топлице има 1 породица са 7 кућa.
- Из околине Новог Пазара има 1 породица са 6 кућa.
- Из Старе Србије има 1 породица са 5 кућa.
Демографија
уредиУ насељу Церница живи 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (44,8 код мушкараца и 51,5 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Церница у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 15 | 18 | 19 | 18 | 18 | 18 | 21 | 21 | 19 | 24 | 23 | 23 | |
Пореске главе* | - | 22 | 23 | 20 | 21 | 23 | 28 | 28 | 24 | 24 | 26 | 28 | |
Арачке главе** | 37 | 47 | 49 | 49 | 54 | 54 | 58 | 59 | 63 | 66 | 62 | 67 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 10 | 10 | ||
75—79 | 8 | 16 | ||
70—74 | 11 | 14 | ||
65—69 | 11 | 10 | ||
60—64 | 6 | 8 | ||
55—59 | 9 | 7 | ||
50—54 | 10 | 16 | ||
45—49 | 4 | 5 | ||
40—44 | 11 | 5 | ||
35—39 | 7 | 8 | ||
30—34 | 14 | 5 | ||
25—29 | 3 | 4 | ||
20—24 | 4 | 6 | ||
15—19 | 10 | 7 | ||
10—14 | 4 | 2 | ||
5—9 | 5 | 7 | ||
0—4 | 10 | 7 | ||
Просек : | 45,8 | 50,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 118 | 25 | 78 | 10 | 5 | 0 |
Женски | 122 | 10 | 77 | 33 | 2 | 0 |
УКУПНО | 240 | 35 | 155 | 43 | 7 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 65 | 53 | 0 | 0 | 4 |
Женски | 38 | 33 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 103 | 86 | 0 | 0 | 4 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 2 | 0 | 2 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 3 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 3 | 1 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 1 |
Референце
уреди- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.