Цељахани
Цељахани или Телехани (блр. Целяханы; рус. Телеханы) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у југозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Ивацевичком рејону Брестске области.
Цељахани Целяханы; Телеханы | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Област | ![]() |
Рејон | Ивацевички рејон |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009. | 4.200 |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 30′ 46″ С; 25° 50′ 32″ И / 52.512778° С; 25.842222° И |
Временска зона | UTC+3 |
Према подацима пописа становништва из 2009. у вароши је живело 4.200 становника.
Према легенди, током једног од сукоба локалног становништва са Татарима, на месту данашњег насеља погинуо је и сахрањен татарски хан, а место постаје познако као тело-хана односно Телехан.
Географија Уреди
Насеље је смештено у јужном делу Ивацевичког рејона на деоници магистралног друма Ивацевичи-Пинск. Лежи на обалама Агинског канала на око 45 км југоисточно од административног центра рејона града Ивацевича и на око 181 км источно од административног центра области Бреста.
Историја Уреди
Насеље се помиње током XVI века као село у границама Пинског повјата Велике Кнежевине Литваније. Од XVII века насеље је било феудални посед кнежева Дољских и Вишневецких, а од XIX века и Пусловских. Значајнији привредни раст насеље доживљава након градње Агинског канала (1775/78).
После друге поделе Пољске 1793. Цељахани постају део Руске Империје и у њеном саставу остају све до 1921. када поново постаје део Пољске. Делом Белорусије је од 1939. (тада Белоруска ССР). Насеље је од 1956. административно уређено као градска варошица.
Демографија Уреди
Према резултатима пописа из 2009. у насељу је живело 4.200 становника.[1]
Види још Уреди
Референце Уреди
Литература Уреди
Спољашње везе Уреди
- Службена веб страница Ивацевичког рејона Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2020)
- Положај насеља на мапи Ивацевичког рејона
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 985-11-0330-6 ISBN 985-11-0302-0