Ивацевички рејон
Ивацевички рејон (блр. Івацэвіцкі раён; рус. Ивацевичский район) административна је јединица другог нивоа у северном делу Брестске области у Републици Белорусији.
| Ивацевички рејон Івацэвіцкі раён | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Брестска област |
| Админ. центар | град Ивацевичи |
| Површина | 2.998,11 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 59.906 |
| — густина ст. | 19,98 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар рејона је град Ивацевичи.
Географија
уредиИвацевички рејон обухвата територију површине 2.998,11 км² и на 3. је месту по површини међу рејонима Брестске области.[1] Граничи се на истоку са Барановичким, Љахавичким и Ганцавичим рејоном, на југу је Пински, на југозападу Иванавски, на западу Бјарозавски, а на северозападу Пружански рејон (сви рејони Брестске области). На северу граничи са Слонимским рејоном Гродњенске области.
Протеже се у правцу запад-исток у дужини од 83 км, односно од севера ка југу 66 км. Укупна дужина граница рејона је око 250 км.
Око 45% површине рејона је под шумама, док је око 750 км² под ораницама. Земљиште је углавном мочварно-тресетастог типа и заузима око половине територије рејона. На територији рејона постоји укупно 11 језера укупне површине преко 5.000 ha, а највеће је Виганавско језеро са површином од 2.600 ha.
Највећи водоток на подручју рејона је река Шчара (део слива Њемена) са својом притоком Гривдом. Преко рејона пролази и Агински канал.
Клима је умереноконтинентална са јануарским просеком температуре од око −5,5°C и јулским од 18,2°C. Годишња сума падавина је око 595 мм.
Југоисточни део рејона је под управом националног парка Бјаловешка шума.
Историја
уредиРејон је основан 15. јануара 1940. као Косавски са центром у граду Косави. Након што је радничка варош Ивацевичи 1947. административно уређена као градско насеље центар рејона је пресељен у то насеље, а самим тим је и промењено његово име.
Рејон је краткорочно расформиран у периоду од 1962. до 1965. године. Његов административни центар Ивацевичи административно је уређен као град 1966. године.
Демографија
уредиПрема резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 59.906 становника или у просеку 20,02 ст/км².[2]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 1999. | 2009. |
|---|---|---|---|---|---|
| 67.572 | 73.607 | 69.572 | 67.025 | 69.935 | 59.906 |
Основу популације чине Белоруси (94,43%), Руси (3,67%) и остали (1,9%).
Административно рејон је подељен на подручје градова Ивацевичи (који је уједно и административни центар рејона) и Косава, на варош Цељахани и на 18 сеоских општина.
Саобраћај
уредиСаобраћајну инфраструктуру рејона чине железница Брест—Минск и друмски правци М1 и Е30 (Брест (Козловичи)—граница ка Русији), Р2 (Стовпци—Ивацевичи—Бјароза—Кобрин), Р6 (Ивацевичи—Лагишин—Пинск—Столин) и Р44 (Ивацевичи—Косава—Ружани—Скидаљ).
Занимљивости
уредиУ граду Косави 1746. рођен је Тадеуш Кошћушко - пољски и литвански национални херој, генерал и вођа устанка 1794. против Русије. Борио се у Америчком рату за независност као пуковник на страни Вашингтона. За заслуге у том рату добио је чин генерала.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ Результаты переписи 2009 года
Спољашње везе
уреди- Службена веб презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2020)
- Детаљнија мапа рејона
- Знаменитости Ивацевичког рејона
