Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу
Црква Рођења Пресвете Богородице је храм Српске православне цркве који се налази у Љубињу у Републици Српској, БиХ и припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Године 2005. проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Комисије за очување споменика.
Поред цркве, национални споменик чини и њено покретно наслеђе, односно литија икона и јеванђеље из 1789. године, као и средњовековне некрополе стећака са споменицима. Један део наслеђа чини и Служабник штампан у Венецији 1580. године, а налази се у овој цркви.
| Црква Рођења Пресвете Богородице | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Тип | црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Оснивање | 1867. |
| Посвећен | Богородици |
| Локација | |
| Место | Љубиње |
| Држава |  Република Српска |
| Координате | 42° 57′ 23″ N 18° 04′ 20″ E / 42.95639° С; 18.07222° И |
  Црква Рођења Пресвете Богородице Црква Рођења Пресвете Богородице на карти Босне и Херцеговине | |
Локација уреди
Црква је стационирана у Љубињу, у непосредној близини магистралног пута који од Мостара преко Љубиња води до Дубровника. Сама црква смештена је средишту некадашње некрополе стећака, а у њеној непосредној близини налази се гробница цивилним жртвама фашистичког терора.[1]
Историјат уреди
Црква је саграђена 1867. године, о чему сведочи натпис у унутрашњем делу храма. Након археолошких ископавања у унутрашњости цркве, закључено је да је у њој присутан археолошки локалитет. Пронађени су римски гробови из периода римске владавине на овом подручју. Пронађена је и гробница озидана на свод, која се везује за ранохришћански период између 4. и 6. века и улазе у архитектонски склоп ранохришћанских базилика.
На основу истраживања закључило се да се на месту данашње цркве налазила старија средњовековна црква, која је обухватала гробницу и свод. Такође, из рановизантијског периода пронађен је стуб олтарске преграде и керамика.[2]
Средњовековна црква је изграђена најраније у 12. веку, током владавине Немањића, о чему сведочи гроб нађен унутар цркве, на којем се налазе минђуше с једном јагодом. Црква је обнављана крајем 14. и почетком 15. века, тада и омалтерисана, а сахрањивање је вршено с њене јужне стране. Сахрањивање је трајало још од римског периода, све до данас, јер се на овом месту налази православно гробље. Укупно је истражено 30 гробова.[1]
Након изградње нове цркве, она је неколико пута реконструисана, два пута је подизан ниво пода цркве, а са спољашњих зидова уклоњен је малтер. Од јула до октобра 2014. године вршена су археолошка истраживања у оквиру цркве, у организацији Музеја Херцеговине Требиње и Републичког завода за заштиту културно-историјског наслеђа из Бање Луке.[3]
Референце уреди
- ^ а б „Које тајне крије црква у Љубињу”. Радио телевизија Србије. Приступљено 18. 10. 2014.
- ^ „Отворена изложба: „Археолошка истраживања цркве Рођења Пресвете Богородице Љубиње“”. gacko-rs.info. Приступљено 18. 6. 2016.
- ^ „БУДИ ДИО ИСТОРИЈЕ: Обновимо храм Рођења Пресвете Богородице у Љубињу”. slobodnahercegovina.com. Приступљено 14. 8. 2016.
