Црква Свете великомученице Петке у Извору
Црква Свете великомученице Петке у Извору или храм Свете Параскеве на Врелу настао с почетка друге половине 19. века, у историјском раздобљу када је започета масовна обнова цркава у Кнежевини Србији. У том смислу по својим архитектонским вредностима, као један од објеката обновљеног српског стила, црква у Извору проглашена је за културна баштина и 1986. године стављен под заштиту државе.
| Црква Свете великомученице Петке у Извору | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Епархија нишка, СПЦ |
| Оснивање | 1861. |
| Место | Извор (Сврљиг), Општина Сврљиг |
Положај уреди
Црква се налази на око два километрара југоисточно од села Извор у општини Сврљиг, на простору на коме је према попису из 2011. живело 439 становника (а према попису из 2002. 722 становника)
Историја уреди
Црква је настала на култу Свете Петке најстаријег и најснажнији култ једине хришћанске светитељке у српском народу,[1] који су и мештана села Извор изузетно поштовали још од давних времена.[2] Тако је као један од нови локалитет за величање и неговање култа Свете Петке настао и и овај у селу Извор, у складу са раније успостављеним обрасцима понашања мештана у оквиру народног хришћанства (попут јављање светитељке у сну, проналаска цркве или извора, чудесног излечења итд).[3]
Црква Свете великомученице Петке подигнута је у селу Извору 1861. године, када се сврљишки крај с почетку друге половине 19. века већ налазио у саставу Србије и када су верници у Кнежевини Србији започета обнова цркава у српском стилу у архитектури. Исте године урађен и фрескодекорисан иконостас, највероватније дело Милије Марковића, аутора живописа и иконостаса Цркве у Бољевцу.[4]
Сматра се да је овај храм градио неко од протомајстора из Македоније, и да је то могао да буде Андреја Дамјанов, који је 1857. године, започео радове на Саборној цркви у Нишу.[4]
Изглед уреди
По свом изгледу црква има доста сличности са црквом у Бољевцу, неким црквама у околини Београда (посебно оном у селу Винча, изграђеној 1852. године) и у Великој Моштаници изграђеној 1858. године. Архитекта и протомајстор ових објекта није познат. Како о градњи ових цркава нема података ни у Министарству грађевина Кнежевине Србије, јер су пројекти за српске храмове рађени тек од 1880-их година, нема ни података о градитељу ове цркве.[4]
Изнад улазних врата храма налази се мања плоча са записом: „1866. година.“ Година изградње храма назначена је арапским и римским бројевима. Испод године исписани су ћирилицом почетна слова која значе: Михајло Обеновић III књаз Србије живља српског господар.[4]
Извори уреди
- ^ Ђорђевић 2007 — Ђорђевић С. Света Петка и њено време. Стубал, 2007.
- ^ Поповић 2006 — Поповић Д. Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. Београд, 2006.
- ^ Туцаков 1965 — Туцаков Ј. Психосугестивни елементи у народној медицини Сврљишког Тимока. Књ. 18. Београд, 1965.
- ^ а б в г „Храм Свете великомученице Петке у Извору У: Сврљишке парохије. Храмови у парохијама”. eparhijaniska.rs. Приступљено 2023-02-09.
Литература уреди
- Топографија непокретних културних добара Сврљига, Завод за заштиту споменика кулуре Ниш. Обрађивачи:Борислав Андрејевић, Чедомир Васић, Јован Шурдиловић, Ниш, 1985.
