Црква Светих апостола Петра и Павла у Церовици

Црква Светих апостола Петра и Павла у Церовици храм је Српске православне цркве који припада Епархији зворничко-тузланској. Налази се у мјесту Церовици, на територији општине Станари, у Републици Српској. Храм се налази на листи заштићених непокретних културно-историјских добара Републике Српске.

Црква Светих апостола Петра и Павла

ИсторијаУреди

Темеље храма у Церовици. освештао је Георгије Николајевић 30. маја 1891. године, на Спасовдан . Исти митрополит освештао је храм на Петровдан 1892. године.[1] Првобитни звоник замијењен је новим 1978. године. Током Другог свјетског рата причињена је мања материјална штета на храму. У Одбрамбено- отаџбинском рату (1992-1995) удружене хрватско-муслиманске снаге напале су село 11. априла 1995. године и тада је храм погођен са неколико тенковских граната.

Том приликом оштећен је кров, олтарска апсида, Олтар и часни пријесто. Обнова храма извршена је од 1996. до 2000. године. Након обнове, храм је чином обновљења освештао епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда 13. августа 2000. године. Храм је живописао Никола Ђуровић из Косјерића. У посједу храма налазе се три светиње: икона са честицом моштију Света Матрона Московска, копија иконе Пресвете Богородице ,,Помоћ несрећнима“ и Часни крст донесен из Јерусалим. Предање о црквеном животу у Церовици говори да је раније постојала „нека грађевина направљена од прућа, покривена платном, која је изгледала као шатор“. У селу је тада било 48 српских православних домова, које је опслуживао поп Коста Анђелић.

Црква је подигнута на крају села, на једном брежуљку званом, „Гојаковац“ са десне стране поред главног друма између Јелах (Тешањ) и Станари. Кум цркве на освећењу тада је био Теодор Ђурић земљорадник из села Мале Буковице, поред 200 ф. прилога на црквени тас, још је приложио хране и пића (једног вола, 10 јагањаца, буре пива и 60 ока вина) за прославу освештења храма.

Свештеници који су служили на парохији:

  • Јово Кврижић (1840-1878);
  • Теодор Зрнић и Васо Анђелић (не зна се тачна година али су били између службовања Јове Квржића и Косте Анђелића);
  • Коста Анђелић, протојереј (1857-1928);
  • Стојан Станковић (1928-1929);
  • Василије К. Станковић, јеромонах (1929-1932);
  • Цвијетин Стевић (1932-1933);
  • Радивоје М. Јелић (1933-1945);
  • нема података о свештенослужитељима од 1945;
  • до 1956. године; Никола Мандић (1956-1957);
  • Ристо Кривокапић (1957-1964);
  • Ранко Јотић (1964-1965);
  • Крсто Рикић (1965-1970);
  • Петар Нинковић, протојереј-ставрофор (1970-1982);
  • Недељко Митровић (био парох три мјесеца 1982);
  • Митар Топаловић (1982-1985);
  • Раденко Мировић (1985-1991);
  • парохију је опслуживао станарски парох Станислав Рађен, протојереј-ставрофор (1991-1994);
  • протојереј – ставрофор Мирослав Живковић. (1994- 2019);
  • Од 2019 године у овој парохији службује; јереј – Немања Продић.

Матичне књигеУреди

Парохијске матичне књиге воде се од 1892. године, а недостају сљедеће:

  • рођених и крштених (1892-1896, 1931-1935, 1947-1955);
  • вјенчаних (1892-1927, 1936-1954);
  • умрлих (1892-1904, 1920-1932).

Филијални храмУреди

Храм Светих цара Константина и царице Јелене у селу Витковци. Храм је димензија 14х7 метара. Градња храм почела је 1997. године. Темеље је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 1999. године. Исти епископ освештао је храм 2004. године. Иконостас од храстовине дјело је Живка Вуковића из Шњеготине. Иконе на иконостасу живописао је Милојко Продановић из Кулаша. Храм је живописао од 2007. до 2009. године Никола Ђуровић из Косјерића.

Парохијски домУреди

Парохијски дом у Церовици саграђен је 2005. године, а исте године освештао га је епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Прије овог парохијског дома постојао је стари који је у рату 1992. године девастиран и знатно оштећен. Након изградње новог парохијског дома стари дом је порушен. У порти храма налази се још и свештенички дом.

Други црквено-општински објектиУреди

a) У порти храма у Церовици налази се објекат старе школе подигнуте непосредно након освештања храма у Церовици на Аранђеловдан 1898. године, а у вријеме службовања проте Косте Анђелића. Од самог почетка водила се као имовина Црквено-школске општине у Гојаковцу, о чему свједочи и благајнички дневник који је сачуван. Настава је у ондашњој школи држана до осамдесетих година двадесетог вијека. Тада је подигнута нова зграда основне школе у Церовици у којој је настављен рад основне школе. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) објекат је порушен. У поратном периоду почело је њено генерално обнављање. Данас је овај објекат преиначен у Светосавски дом у Церовици. У просторијама старе школе смјештен је Завичајни музеј „Гојаковац“, који је отворио епископ зворничко-тузлански г. Хризостом Јевић 11. маја 2014. године.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1. септембар 1892. стр. 384 - 388.

ИзвориУреди