Црква светог Преображења Господњег (Деска)
Црква светог Преображења Господњег је један од православних храмова Српске православне цркве у Дески (мађ. Deszk). Црква припада Будимској епархији Српске православне цркве.
| Црква светог Преображења Господњег у Дески | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Оснивање | 1859. |
| Место | Széchenyi István utca 39, Деска, Мађарска |
Црква је посвећена светом Преображењу Господњем.
Историјат уреди
Црква у Дески датира још из периода када је била спахилук Ђурђа Бранковића.[1]Скромна богомоља је саграђена у другој половини 17. века. [2]
Нова црква посвећена Преобрађењу господњем је грађена од тврдог материјала у 18. веку. Црква је у буни 1848. године спаљена и порушена, када је изгорео и архив Српске православне парохије. Тада је спаљено село и привремено опустошено.[2]
Нова црква посвећена Преображењу Господњем је подигнута касније.[1]Приликом обнове села подигнута је садашња црква која је завршена 1859. године. Година је изведена у штуко-малтеру на западној фасади изнад врата. Године 1863. је завршен торањ, а та година се налази на металној капи.[2]
Дешчанска црква је прво припадала Арадској епархији, потом Темишварској и од 1920. припада Будмској епархији. [1]
Црква сапада у ред већих сеоских црквених грађевина. Олтарски преграда је столарски рад боље израде која је мерморирана и обојена зеленосиво. Иконе су у позлаћеним оквирима, на којима се само на горњој страни налазе дуборезбарни украси. Царске и бочне двери су урађене у дуборезу.[2]
Дешчанска црква има вредан иконостас који је 1899-1900 године радио Душан Алексић. Царске, јужне и северне двери, као и икона Тајна вечера су рад мало познатог сликара који се потписивао са Николић.[2]
Црква светог Преображења Господњег у Дески је парохија Архијерејског намесништва мохачког чији је Архијерејски намесник Протојереј-ставрофор Илија Галић. Администратор парохије је протонамесник Светомир Миличић.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Село Деска надомак Сегедина језгро српске дијаспоре на југу Мађарске”. dnevnik.rs. Приступљено 30. 4. 2022.
- ^ а б в г д Давидов, Динко (1990). Споменици Будимске епархије. Београд; Нови Сад: Просвета; Републички завод за заштиту споменика културе; Балканолошки институт САНУ; Матица српска. стр. 310. ISBN 86-07-00480-8.
- ^ „Архијерејско намесништво сегединско”. serbdiocese.hu. Приступљено 30. 4. 2022.