Чаба (хунски принц)

Принц Чаба (мађ. Csaba királyfi), према мађарској митологији, је био најмлађи син Атиле, краља Хуна. Жесток и вешт ратник, он је водио Хуне до победе у свим биткама на које су наилазили током свог живота. Он је легендарни вођа Секеља.

Чаба
Статуа принца Чабе
Датум рођењанепознато
Место рођењанепознато
Датум смртинепознато
Место смртинепознато
РодитељиАтила и Етела
„Млечни пут”, принц Чаба са својим ратницима 1890.

Легенда

уреди

После Чабине смрти, Хуни нису имали ко да заузме његово место. Искористивши прилику, непријатељи Хуна кренули су у јуриш на Хунско краљевство. Док су се састајали на бојном пољу, непријатељски генерали су се ругали Хунима, говорећи „а ко ће вас спасти сада када Чабе нема?“ Али тек што су те речи изговорене, на ноћном небу се појави блистава стаза која се састоји од звезда и Чаба је с неба сишао на челу војске. Чаба и његова војска разбили су франачке освајаче и још једном спасили Хуне,[1] и још три пута се враћао низ „Небески пут ратника“ да брани свој народ. Према неким верзијама легенде, поново је виђен неколико векова касније како води Арпада и Мађаре, који су братско племе Хуна, преко Карпата у земљу која је данас позната као Мађарска.

Сходно томе, каже се да је значење мађарског имена Чаба (Csaba - „Дар с неба” или „Поклон с неба”) изведено из ове легенде.

Шимон из Кезе и Марк из Калта тврдили су да је он био легендарни предак рода Аба,[2] [3][4]Марк је додатно тврдио да је био легендарни предак династије Арпад.[5][а]


Сећање

уреди

Химна Секеља

уреди

У химни Секеља, чија је данашња верзија рођена у 20. веку, централно место заузима личност принца Чабе.

Оригинално мађарски[8] Превод на
српски језик

Ki tudja merre, merre visz a végzet
Göröngyös úton, sötét éjjelen.
Vezesd még egyszer győzelemre néped,
Csaba királyfi csillagösvényen.

Ко зна где ће те судбина одвести
На неравном путу, у тамној ноћи.
Води још једном свој народ до победе,
Принцу Чаба, звезданим путем.

[9]

Породично стабло

уреди

Према Летопису Хуна и Мађара Шимона из Кезе и Илустроване хронике Марка из Калте:

Атила
Чаба
Династија АрпадаРод Аба


Белешка

уреди
  1. ^ Анонимус, је повезао династију Арпад са Атилом, али није прецизирао од кога од Атилиних синова;[6] такође није повезао Ед(у), свог брата Едумена, њихове Аба потомке: нпр. Пата, Шамуел Аба итд. Атили; уместо тога он им је приписао куманско порекло.[7]

Референце

уреди
  1. ^ Гргур Турски, коментаришући препад на франачку територију у 566
  2. ^ of Kéza, Simon (1999). Veszprémy, László; Schaer, Frank, ур. The Deeds of the Hungarians. Central European University Press. стр. 73. ISBN 963-9116-31-9. „Чаба је био Атилин законити син од ћерке грчког цара Хонорија. Чаба је заузврат имао два сина, Едемена и Еда. Едемен је ушао у Панонију са очевом и мајчином пратњом (мајка му је била Хорасминка) када су се Мађари вратили по други пут, док је Ед остао у Скитији са својим оцем. Чаба је предак клана Аба. 
  3. ^ Шимон из Кезе, Gesta Hunnorum et Hungarorum. Károly Szabó's Hungarian translation, quote: „Тако да је овај Чаба законити син Етеле од ћерке грчког цара Хонорија, чији су синови звали Едемен и Ед. Едемен је раздвојен, када су се Мађари по други пут вратили у Панонију, дошавши са његовим оцем и мајком са веома велико братство, јер је његова мајка била из народа Корозмина, а Ед у Скитији је остао са својим оцем.
  4. ^ Марк из Калта, Chronicon Pictum. László Geréb's Hungarian translation, quote: „Чаба је био законити син Атиле, од ћерке грчког цара Хонорија; његови синови су се звали Едомен и Ед. Када су се Мађари вратили по други пут у Панонију, дошао је Едомен са великим бројем браће свог оца и мајке, јер му је мајка била из Хорезма потиче из рода Аба“.
  5. ^ Марк из Калта, Chronicon Pictum. László Geréb's Hungarian translation, quote: „Међу тим капетанима, најбогатији и најмоћнији је био Арпад, син Алмошов, који је син Елодов, а ово је син Огјеков. [...] Пошто је сомниум у мађарском језику сан, а порекло тог дечака је сан прорекао, зато се звао Алмош, који је Елод, ово је Огиек, ово је Ед, ово је Цсаба, ово је Етеле, ово је Бендегуз,[...]"
  6. ^ Anonymus (author), Martyn Rady (translator) (2009) Gesta Hungarorum. pdf, p. 7-12
  7. ^ Anonymus (author), Martyn Rady (translator) (2009) Gesta Hungarorum. pdf, p. 12-16, 23, 33-34.
  8. ^ Dénes, Gábor (1997). „Gondolatok a székely himnuszról” (PDF) (на језику: мађарски). 
  9. ^ Химна Секеља део (1. строфа)