Чекмин

Чекмин
Чекмин;
	Панорама Чекмина
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Град	Лесковац
Становништво
— 2022.	732
Географске карактеристике
Координате	43° 06′ 16″ С; 21° 53′ 35″ И / 43.1045° С; 21.893° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	212 m
	Чекмин Чекмин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Чекмин је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 732 становника (према попису из 2002. било је 915 становника). Село Чекмин налази се на источној избочини побрђа Добре Главе и западној ивици Лесковачког поља. Кроз село протиче поток који мештани називају Чекминском реком, а који је лева притока Јужне Мораве. Село је саобраћајницама добро повезано са регионалним путем Ниш-Лесковац. Од Лесковца је удаљено 16 километара. Најзначајнија делатност становништва је пољопривреда, пре свега производња кромпира и паприке али и осталих повртарских култура, као и воћарство и виноградарство. До пре петнаестак година у Чекмину је постојало купалиште, познатије као "Јаз“. Иначе, атар села Чекмин поред обрадиве земље располаже и великом површином под шумама. У близини села постоји велики број извора пијаће воде. У Чекмину се врши и ископ земље за потребе производње грађевинског материјала. Сеоска слава, која се у овом делу земље назива "литије", је Бели петак, хришћански празник који мења датум и пада у први петак након Тројица.

Историја

Чекмин је једно од најстаријих насељених места лесковачког краја, о чему сведоче остаци некадашњих насеобина на више локалитета у непосредној близини данашњег села, као и називи самих тих локалитета. На локалитетима "Кућиште" и "Селиште" пронађени су трагови који потичу из периода неолита, односно млађег каменог доба. Први писани траг села Чекмин се ипак може наћи тек у турским пописним књигама из 15. века. Постоји више мишљења о настанку назива села. Једно од њих везује се за легенду о томе да су на месту данашњег села некада постављана ловачка чекала, ради лова на ситну и крупну дивљач, тако да је назив места у ствари кованица скраћеница "чек" и "мин", од речи чекати и минути. У селу Чекмин је некада постојала црква посвећена Светом Илији, порушена за време Турака. Иначе, село је ослобођено од Турака 21.12.1877. године. Мештани Чекмина су били учесници и Балканских ратова, Првог и Другог светског рата. Чекмин је у Првом светском рату ослобођен 07.10.1918. године, а у Другом светском рату 12.10.1944. године. Велики број становника учествовао је и у ратовима у последњој деценији 20. века. Занимљиво је да је у атару села Чекмин због лова боравио и краљ Милан Обреновић. Чекмин помиње и Ђуро Даничић у свом делу "Српски акценти", у расправи о начину акцентовања имена села.

Образовање, спорт и култура

У Чекмину ради четвороразредна основна школа, која функционише као издвојено одељење Основне школе "Вук Караџић" из Печењевца. Иначе, прва школа у селу Чекмин почела је са радом на дан Светог Саве, 27.01.1935. године. Школа је у почетку радила као издвојено одељење основне школе у Печењевцу, али је одлуком Министарства просвете Краљевине Југославије 1940. године, због великог броја ученика, прерасла у самосталну државну школу, под називом "Петар Кочић“. Зграда прве школе веома је оштећена 1944. године од стране немачких војника, због чега се после рата приступило изградњи нове школске зграде. Нова школа је саграђена 1948. године и коришћена је до 1992. године. Од 1992. године у употреби је савремена школска зграда, која располаже тереном за кошарку и мали фудбал.

У Чекмину постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Чекмин, који се у сезони 2012/2013. такмичи у Јабланичкој окружној лиги. Фудбалски клуб је основан 1947. године под називом ФК Пролетер, да би од 1965. до 1998. године носио назив ФК Победа. У селу је 1965. године основано и Културно уметничко друштво "Чекмин" које је током рада забележило завидне успехе. Чекмински атар је познат као квалитетно ловиште, којим газдује Ловачко удружење Добра Глава са седиштем у Печењевцу, због чега се значајан број мештана из хобија бави ловом.

Демографија

У насељу Чекмин живи 728 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,8 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 275 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33. Последњих деценија у Чекмину је забележен значајан тренд исељавања у иностранство, Лесковац, Београд и друге градове у Србији, који ипак није масован као у неким другим местима у овом делу лесковачког краја.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.171
1953.	1.189
1961.	1.229
1971.	1.207
1981.	1.169
1991.	1.057	1.020
2002.	915	982
2011.	820
2022.	732

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	913	99,78%
Руси	1	0,10%
непознато	1	0,10%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	2	1
80+	7	15
75—79	13	23
70—74	24	38
65—69	33	40
60—64	39	30
55—59	21	31
50—54	29	27
45—49	34	26
40—44	38	15
35—39	38	27
30—34	36	32
25—29	25	28
20—24	18	22
15—19	21	31
10—14	25	23
5—9	32	21
0—4	24	26
Просек :	40,8	43,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	169	182	210	246	278	280	275

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	43	63	52	39	42	29	6	1	0	0	3,33

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	378	81	264	30	3
Женски	386	45	266	70	5
УКУПНО	764	126	530	100	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	229	102	0	0	58
Женски	204	182	0	0	11
УКУПНО	433	284	0	0	69
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	25	14	0	5
Женски	0	0	7	0	0
УКУПНО	2	25	21	0	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	9	4	1
Женски	0	0	0	1	2
УКУПНО	0	0	9	5	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	4
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	5	0	0	5

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]