Чингријина генеалогија

Чингријина генеалогија Антунина је попис чланова најутицајније групе дубровачких грађанских породица, који обухвата раздобље од чак три века.

Готово сви подаци из ове генеалогије, могу се пронаћи и у осталој грађи Дубровачког архива (грађа: дубровачке канцеларије и нотаријата).

Генеза генеалогијаУреди

 
Перо Чингрија (1837-1921)

У генеалошкој анализи родова, који су припадали братовштинама Св. Антуна (Антунини), те из ње нешто касније настале Св. Лазара (Лазарини), тј. у приказу њихове ендогамијске политике, могу се користити бројни, релативно поуздани и добро систематизирани подаци, које пружају преписи (18. и 19. век) старих дубровачких генеалогија.

Један од аутора, који је највише допринео допуњавању старих родословља, био је Кристо Влајки (16??-1728), члан братовштине Антунина, који је допунио старе и саставио велики број нових генеалогија угледних дубровачких грађана (Антунина).[1][2]

Данашњи, најпознатији препис тих генеалогија, познат је као „Чингријина геналогија Антунина“, јер је дубровачки градоначелник (начелник) Петар-Перо М. Чингрија (1837-1921) био њихов последњи власник, пре преузимања истих од стране Дубровачког архива.

Током 16. и 17. века, припадници најпрестижније лаичке братовштина „Антунина“, почињу користити и породичне грбове, којима су истицали свој статус, а део ових грбова дубровачких грађана (Антунина и Лазарина), може се и данас наћи у рукописној заоставштини познате штампарске породице Martecchini.

РеференцеУреди

  1. ^ Кљајевић, Божидар: „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“, (Београд: Лума Принт, 2012, стр. 5-8)
  2. ^ Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“, књига 2, тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја (Пљевља: Завичајни музеј, 2001, стр. 37-46)

ЛитератураУреди

  • „Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio“ (Архив Историјског института САНУ, Београд, Исписи 1300-1500, кутија 7.)
  • Синдик, Илија: „Дубровник и околина“ (Насеља и порекло становништва, књига 23, Српски етнографски зборник, књига 38, у издању Српске краљевске академије, Београд, 1926)
  • Ћук, Ружа: „Гласник завичајног музеја“, књига 2 (тема броја: Друштво и културни идентитет пљеваљског краја, Завичајни музеј, Пљевља, 2001)
  • Stojan, Slavica: „Kult sv. Antuna Opata u Dubrovniku i okolici (Hrvatska revija 3/2, Загреб, 2003.)
  • Кљајевић, Божидар: „Потомци Немањића по мушкој линији: Дубровачко братство Богуновићи са огранцима Зуровци и Зуровићи у Херцеговини; Богуновићи у Шибенском залеђу (Цвјетичани, Миљуши, Шкундрићи, Ковачевићи и Грмуше)“, (Лума Принт, Београд, 2012)
  • Решетар, Милан: „Антунини и Лазарини” (Дубровачки лист 2, бр. 37, Дубровник, 1925)
  • Решетар, Милан: „Нова дубровачка властела” (Дубровачки лист 2, бр. 13, Дубровник, 1925)
  • Pešorda-Vardić, Zrinka: „Dubrovački Antunini u kasnom srednjem vijeku” (Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Загреб, 2006)
  • Pešorda-Vardić, Zrinka: „Bratimska elita: o počecima dubrovačke bratovštine sv. Antuna” (Med Srednjo Evropo in Sredozemljem, Vojetov zbornik, Založba ZRC SAZU, Љубљана, 2006)
  • Pešorda-Vardić, Zrinka: „Pučka vlastela: Društvena struktura dubrovačke bratovštine Sv. Antuna u kasnom srednjem vijeku“ (Hrvatski institut za povijest, Часопис „Povijesni prilozi“, Vol. 33, No. 33, Prosinac 2007, Загреб, стр. 215-235)

Види јошУреди